Саборна црква у Никшићу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
мНема описа измене |
||
Ред 2:
'''Храм Св. Василија Острошког''' је саборна црква и православни манастир у [[Епархија будимљанско-никшићка|епархије будимљанско-никшићка]]. Изграђен је у [[19. век|19. вијеку]].
Када је 1878. године створена [[Захумско-рашка епархија]] донета је одлука да њено средиште буде у [[Никшић]]у. Пошто је изградња новог саборног храма и владичанског двора била тек у плану, први захумско-рашки епископ [[Висарион Љубиша]] (1878-1882), привремено је боравио у оближњем [[Манастир Острог|манастиру Острогу]]. Као црногорски митрополит (1882-1884), Висарион Љубиша је настојао да уз руску помоћ убрза припремне радове, а њеgoво дjело је наставио и његов наследник, митрополит [[Митрофан Бан]] (1884-1920).
Дјело је руског архитекте [[Михаило Тимофејевич Преображенски|Михаила Тимофејевича Преображенског]]. Овај монументални споменик подигнут је у славу погинулих црногорских и херцеговачких јунака у ратовима [[1875]]—[[1880]]. године. Предрадови су почели [[1886]]. године. Састављена је комисија коју су предводили [[војвода Шако Петровић]] и инжењер др [[Јосип Сладе]], који су и изабрали Петрову главицу за мјесто изградње цркве.▼
▲
Камен темељац за Саборну цркву постављен је [[17. јул]]а [[1895]]. године. Црква је грађена нешто више од пет година, а завршена је [[28. август]]а [[1900]]. године. Њен први свештеник био је Илија Јовићевић из Цеклина.▼
▲Камен темељац за Саборну цркву постављен је [[17. јул]]а [[1895]]. године. Црква је грађена нешто више од пет година, а завршена је [[28. август]]а [[1900]]. године. Њен први свештеник био је Илија Јовићевић из Цеклина. Од тада, ова црква је служила као Саборни храм [[Захумско-рашка епархија|Захумско-рашке епархије]] све до 1931. године, када је ова епархија укинута и прикључена [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополији црногорско-приморској]].
Између два рата на звонику је постављен велики сат, пречника 2,36 -{m}-.
Линија 11 ⟶ 13:
У новинама Оногошт, број 8.,1899.г. је чланак, "Монументална црква у Никшићу". У тексту стоји да је цркву обишао Урош Предић. Жеља књаза Николе је била да фреске уради Урош Предић, али је овај то одбио због обима посла. Требало је да иконостас стигне из Грчке, из Пиреја, од грчког добротвра Сингроса, а иконе за иконостас раде се у Русији.
Након стварања [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије будимљанско-никшићке]] са средиштем у никшићу, црква је 2001. године поново постала епархијски саборни храм.
{{Саборна црква}}
[[Категорија:Цркве Епархије будимљанско-никшићке]]
[[Категорија:Захумско-рашка епархија]]
[[Категорија:Саборни храмови Српске православне цркве|Никшић]]
[[Категорија:Општина Никшић]]
| |||