Скендер Куленовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 22:
Рођен је [[2. септембар|2. септембра]] [[1910]]. године у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], гдје је завршио основну школу, а потом, након наглог осиромашења породице ([[аграрна реформа]]), прелази у мајчино родно мјесто [[Травник]]. Ту је као спољни ученик завршио Језуитску гимназију. Већ у трећем разреду гимназије јавио се првим књижевним радом, збирком сонета „Оцвале примуле“. Затим је студирао право на [[Загребачки Универзитет|Загребачком универзитету]].
Сарађује у бројним листовима и часописима, а [[1937]]. са [[Кикић, Хасан|Хасаном Кикићем]] и [[Крупић, Сафет|Сафетом Крупићем]] покреће у [[Загреб]]у муслимански часопис [[Путоказ]]. Године [[1941]]. ступа у први партизански одред [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]]. Куленовић у рату пише поеме, уређује листове ([[Босански ударник]], [[Глас Српске|Глас]], [[
Због свог великог књижевног доприноса изабран је 16. децембра 1965. за дописног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]], а [[21. март]]а [[1974]]. за њеног редовног члана. Умро је [[25. јануар]]а [[1978]]. године у [[Београд]]у.
Писао пјесме и поеме, комедије, есеје, критике, путописе, цртице, приче и романе.
Најважнија дјела: [[Стојанка мајка Кнежопољка]], поема, [[1945]], комедије ([[Дјелидба]], [[Вечера (комедија)|Вечера]], [[А шта сад?]]), [[1947]],
Његова најзнаменитија песма [[Стојанка мајка Кнежопољка]] настала је као песничко сведочанство ужаса усташког клања над [[Срби|српским]] цивилима на [[Козара|Козари]].
| |||