Милорад Митровић (песник) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м datum rodjenja
Ред 21:
Рођен је 20. фебруара 1867. у [[Београд]]у, где је завршио основну школу, [[Прва београдска гимназија|гимназију]] и [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]]. Године 1891. је постао писар суда у [[Ужице|Ужицу]]. Као судски и полицијски чиновник радио је у [[Чачак|Чачку]], [[Мионица|Мионици]], [[Смедерево|Смедереву]] и [[Књажевац|Књажевцу]]. Постао је судија 1897. године. Због политичких разлога отпуштен је из државне службе 1898. године. Враћен је у службу 1900. године, тада је био судија у [[Шабац|Шапцу]] и секретар Апелационог суда у Београду. Марта 1903. поново је отпуштен, а исте године поново враћен у судску службу. Као секретар Апелационог суда умро је 15. маја 1907. године.
 
Почео је да пише песме под утицајем [[Војислав Илић|Војислава Илића]]. Од 1890. године је сарађивао са скоро свим српским књижевним листовима, као и са многим политичким и сатиричким. Објавио је две збирке песама: „Књига о љубави“ (Београд, 1899) и „Пригодне песме“ (Београд, 1903). У њих је унео већи део својих стихова. У првој књизи су баладе и романсе, а у другој политичко-сатиричка поезија. Објавио је 1893. одломак његове историјске трагедије „Деспот [[Лазар Бранковић]]“. Дуже време радио је на једном епу о ослобођењу Београда 18061906. године. Због ране смрти, многи започети послови су остали недовршени, међу њима и је остао недовршен класички еп „Пенелопа“.
 
Међу најпознатије песме спадају „Била једном ружа једна“, која је и компонована, „Свиња реформатор“, „Дон Рамиро“, „Папучица“, „Сигурна песма“.