Ростислав Михајлович — разлика између измена

}}

 

 

 

[[Датотека:Michael Chernigov.jpg|250px|мини|лево|Михаило Черниговски, отац Ростислава Михаиловића]]

Ростислав је био најстарији син [[Михаил Черниговски|Михаила Всеволодовича]] (Михаило Черниговски) и његове супруге [[Јелена Романовна|Јелене]] (Марије) Романовне, ћерке украјинског кнеза [[Роман Велики|Романа Великог]]. Руски извори први пут га помињу 1229. године када га је отац поставио на чело [[Новгородска република|Новгорода]]. Ростислав је 19. маја 1230. године постављен за кнеза Новгорода на церемонији у цркви Свете Софије у Новгороду. Наставио је политику свога оца и фаворизовао је становнике самог Новгорода. Септембра исте године мраз је уништио усеве у Новгороду и околини и изазвао је велику глад. Глад је изазвала немире те је Ростислав приморан да, заједно са својим оцем, побегне из Новгорода. На чело града дошао је [[Јарослав II од Владимира]].

 

Крајем септембра 1235. године Михаило је окупирао Галич. Кнез [[Данило Галички]] (ујак Ростислава) је побегао из кнежевине. Следеће године Ростислав је у пратњи свога оца који напада кнежевину Волињ која је и даље била под Даниловом владавином. У међувремену, [[Кумани]] пљачкају Галицију и приморавају Михаила на повлачење. Почетком лета 1236. године Данило и његов брат [[Василко Романович]] окупљају војску и нападају Ростислава и Михаила. Међутим, Михаило се забарикадирао у Галичу кога је бранила локална милиција и контигент војске кога је у помоћ послао угарски краљ [[Бела IV]]. Данило и Василко су приморани на повлачење. Након повлачења угарске војске, Данило поново напада. Михаило је покушао да га умири предајући му Пшемисл. Михаило убрзо одлази у Кијев кога је окупирао Јарослав Всеволодович, а на престо Галича поставља свога сина Ростислава. Након што је Михаило реокупирао Кијев, Ростислав напада [[Пшемисл]], али је сузбијен од Данилове војске.

 

[[Датотека:Alex K Halych-Volhynia 3.png|250px|мини|Галич у 13. и 14. веку]]

Око 1237. године Ростислав ратује против Литванаца који пљачкају земље [[Конрад Пјаст|Конрада од Мазовије]]. Конрад је био савезник Ростислава против Данила. Повео је главнину своје војске, а у граду је оставио слабе снаге. Становници Галича позивају Данила Романовича кога су поставили за новог принца. Ростислав бежи на двор угарског краља Беле. У зиму 1237. године татарске трупе на челу са Бату каном уништавају [[Рјазањ]]. До 1240. године Чернигов, Рјазањ и остали руски градови леже у рушевинама. Михаило је у првој половини 1240. године пркостио Бату кану одбијајући да се преда. Једини савезници Ростислава били су Мађари и Пољаци. Због тога Михаило бежи у Угарску. Тамо је покушао да уговори брак свога сина и Белине ћерке, али угарски краљ није пристао.

Ростислав и Михаило су напустили Угарску и отишли у Мазовију где су намеравали да покушају да се измире са Данилом Романовићем чију је жену (своју властиту сестру) Михаило држао у заробљеништву. Споразум је склопљен, Данило је Михаилу препустио власт над Кијевом и Ростиславу над Луцком. Михаило му је ослободио жену. [[Татари]] у међувремену освајају Кијев (6. децембар 1240). Михаило и његова породица повлаче се у Волињију. Михаило је Ростиславу препустио Чернигов. Ростислав је обновио претензије над Галичом који је признавао власт Данила Романовића. Ростислав је 1241. године опсео Бакоту која је била позната као снабдевач соли. Град није успео да заузме већ се повукао у Чернигов. Потом је своје нападе усмерио на Галич и Пшемисл. Имао је подршку локалних бољара те су градови заузети без борбе. На чело Пшемисла поставио је кнеза Константина Владимировича. Данило и Василко су сакупили војску и натерали Ростислава у бег. Ростислав се склонио у Шћекотов. Ујаци су га опсели у граду, али се повлаче када су сазнали да се Монголи враћају са свог похода у Угарску. Ростислав је поново побегао у Мађарску.

 

[[Датотека:Kk ivb.jpg|250px|мини|лево|Угарски краљ Бела IV]]

[[Бела IV]], који се вратио из Далмације, маја 1242. године одобрава брак између своје ћерке [[Ана Угарска|Ане]] и Ростислава. Након монголских напада, краљ је створио систем бановина на југу и истоку Угарске како би ојачао границе свог краљевства. Вазалом у Галичу именовао је свога зета Ростислава. Михаило је сматрао да ће брак довести до склапања савеза између Рјуриковића и [[Арпадовићи|Арпадоваца]]. Међутим, Бела је одбијао сваки војни савез те се Михаило, љут на угарског краља, али и на свог сина, вратио у Чернигов. Ростислав је 1244. године предводио угарску војску у нападу на Данилов Пшемисл. Овај напад завршен је неуспехом, а Ростислав се повлачи. Наредне године, Ростислав је, на челу велике угарско-пољске војске, напао Јарослава северно од Пшемисла. Уз помоћ Кумана, Јарослав је одбио овај напад. Ростислав је морао да бежи у Мађарску. Након овог пораза, Ростислав се никада није вратио у Галич.

 

На југу државе, Бела је основао Славонску, Мачванску, Кучевско-браничевску и Северинску бановину. Ростислав је од свог таста добио територије у Берегу са дворцем Фузер. Таст га је 1247. године поставио за славонског бана. Од 1254. године помиње се и као мачвански бан (латински: dux de Macho). Мачванска бановина првобитно је обухватала долину Колубаре, али је касније укључивала и Београд. Од 1256. године, ако не и раније, Ростислав је и Браничевски бан. Мир између Угарске и Другог бугарског царства из 1255. године запечаћен је браком између Ростиславове ћерке Ане и [[Друго бугарско царство|бугарског]] цара [[Михаило I Асен|Михаила Асена]]. Ростислав је 1256. године посредовао приликом склапања мира између свога зета Михаила и [[Никејско царство|никејског]] цара [[Теодор I Ласкарис|Теодора Ласкариса]].

 

 

Ростислав је предводио угарску војску у борби против [[Отакар II Пшемисл|Отакара II Пшемисла]] у Чешкој. Константин Тих је искористио његово одсуство да освоји све територије до Браничева. Чим је закључен мир са Угарском, краљ Стефан V је предузео напад на Бугарску. Успева да заузме град Видин. Ростислав је враћен на положај који му је припадао пре Константинових освајања 1260. године.

 

У титули Ростислава Михаиловића званично се не помиње ни [[Усора и Соли]]. Он је "дукс Галиције и господар Мачве" (dux Gallicie et dominus de Machou). Његова власт у Мачви ослањала се на традицију сремског кнештва [[Јован Анђео од Сирмијума|Јована Анђела]], сина угарске принцезе [[Маргарита Угарска|Маргарите]] (Марије) и византијског цара [[Исак II Анђео|Исака II Анђела]]. Ана, супруга Ростислава Михаиловића, носила је титулу "кнегиње Галиције и Босне и Мачве" (Ducissa Gallicie ac de Bozna et de Mazo domina). Под Босном се овде подразумевају земље Усора и Соли. Власт [[Матеј Нинослав|Матеје Нинослава]] сведена је на земље Босну и Доњи Краји. Кнегињу Ану наследио је син [[Бела од Мачве|Бела Ростисављевић]]. Бела је био на челу Мачванско-усорског кнештва до своје смрти 1272. године. Ратовао је против српског краља [[Урош I Немањић|Уроша I]] који том приликом пада у заробљеништво. Тадашњи краљ [[Ладислав IV Куманац]] и његова мајка [[Јелисавета Куманка|Јелисавета]] били су играчке у рукама угарске властеле. Власт над Мачвом, Усором и Соли предавана је у руке моћних кнежева о чему сведоче бројне повеље из периода од 1272. до 1280. године. Смењују се Роланд Ратот, Хенрик Гисинговац, Егидије од Мославине, [[Угрин Чак]], извесни Јан и Иринеј. Изричит помен "бановине Усоре и Соли" помиње се у титули Гисинговца од новембра 1272. до априла 1273. године када се он титулише као "banus de Wozora et de Sou" и Иринеја (bano de Sow etdeWozora). У осталим случајевима Усора и Соли наводе се као Босна.

 

Ростислав је умро 1262. године у Београду. Његове територије подељене су између двојице синова. Део Босне припао је старијем сину Михаилу док је Мачванска бановина припала млађем Бели. Судбина Видина није позната.

 

Са Аном, ћерком угарског краља Беле и Марије Ласкарине, Ростислав је имао петоро деце:

* [[Михаило од Босне]] (умро 1271) - наследио га у Босни.

* [[Агрипина Ростиславна|Агрипина од Галича]] (умрла 26. маја 1303. или 1309) - удата за Лешка II Пјаста.

 

 

{{DEFAULTSORT:Михаиловић, Ростислав}}