Жупа (административна област) — разлика између измена

Жупа је основна управно-територијална јединица у српским средњовековним земљама. Жупу чини скуп више [[село|сеоских насеља]] и бар једна [[тврђава]] или [[град]]. У развијеном средњем веку жупе имају своје међе и своје име. Велики број жупа назив је добио по [[река]]ма у чијим долинама се простиру (Лаб, Топлица, Лепеница, Ибар, Ситница, Битва, Лугомир, Морава, Усора, Плива, Босна, Брезница, Белица и др.), а када дође до поделе такве жупе, онда се оне деле према току реке у чијој долини су формиране. Тако постоји пример Горњег и Доњег Ибра, Горње и Доње Лепенице и сл. У приморским земљама жупе су формиране у долини Неретве (Лука, Вечерић, Неретва) и у [[крашко поље|крашким пољима]], према којима и носе имена (Имота, Попово, Требиње, Дабар). Већина жупа у [[Дукља|Дукљи]] формира се око [[Скадарско језеро|Скадарског језера]] (Лушка, Подлужје, Купелник, Облик). Један број жупа носио је имена по градовима који су управно седиште жупе. Примери тих тзв. градских жупа су: Призрен, Брвеник, Борач, Будимља, Брсково... Жупу су чинила села која су такође имала своје међе. Све обрадиве и необрадиве површине пажљиво су омеђене и тиме издвојене као целина и у односу на суседна насеља и у односу на жупу којој припадају. Простор жупе обухвата целокупно заједничко необрађено земљиште (шуме, паше, воде) и обрадиво тло, подељено између насеља у жупи. Заједничке површине користило је цело село или жупа. Временом се рађа [[Феудализам|феудална]] класа јер родовска аристократија прибавља све већа права над заједничким земљиштем. Тај процес се у Србији одвија током 14. и 15. века<ref name=automatski generisano1>Мишић (2014). стр. 87.</ref>.

Сеоска насеља по жупама могла су бити у поседу цркве, владара или феудалца. Располажемо са највише података о сеоским насељима у приморским областима, а у унутрашњости се већина података односи на села која су припадала манастирским властелинствима. Податке нам пружају [[Дечанска хрисовуља|Дечанске хрисовуље]] и турски [[дефтери]]. Већина насеља на Косову имала је од 40 до 60 кућа, а великим селима сматрала су се она са преко 80 кућа<ref>Мишић (2014).name=automatski стр.generisano1 87.</ref>.