Википедија

Митрополија црногорско-приморска — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 38:
 
== Историја ==
[[Датотека: Cetinje monastery.jpg|мини|250px|д|[[Цетињски манастир]]]]▼
[[Датотека: Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|270п|д|[[Српска патријаршија]] у 16. и 17. веку]]▼
[[Датотека: Serbian Orthodox Church in Kotor.jpg|мини|250px|д|[[Православна црква светог Николе у Котору|Српска православна црква светог Николе]] у [[Котор]]у]]▼
[[Датотека: Ostrog by Klackalica.jpg|мини|250px|д|[[Манастир Острог]]]]
=== Претеча — Зетска епископија ===
{{Главни чланак|Зетска епархија}}
Линија 51 ⟶ 47:
 
=== Оснивање епархије на Цетињу ===
[[Датотека:Oktoih01.jpg|мини|175п|л|[[Цетињски октоих]], штампан [[4. јануар]]а [[1494]]. у [[Штампарија Црнојевића|Ободској штампарији]].]]
[[Зетска митрополија|Зетски митрополити]] пренијели су своју столицу стално у [[Црна Гора|Црну Гору]], на [[Цетиње]], [[1485]]. године и настанили су се у [[Богородичин манастир на Цетињу|Богородичином манастиру]], задужбини црногорског господара [[Иван Црнојевић|Ивана Црнојевића]]. Они су и даље вршили духовну надлежност над цијелим својим старим подручјем, које је у [[Црногорско приморје|приморју]] припало [[Млетачка република|Млечићима]], а у [[Доња Зета|Доњој Зети]] и око [[Скадар|Скадра]] [[Османско царство|Турцима]]. За ово подручје под Турцима држали су они и даље [[викарни архијереј|викарног епископа]], који им је обично постајао и насљедник на митрополитској столици. У први мах живот ове [[митрополија црногорско-приморска|црногорске митрополије]] почео је лијепо да се развија. У њој је [[1493]]. уређена [[Штампарија Црнојевића|прва српска штампарија]] и штампане прве [[Октоих|српске књиге]]. Послије коначне пропасти државне самосталности ([[1499]]), наступила су и по ову митрополију врло тешка времена. [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополит]] је морао признати за старјешину [[охридска архиепископија|охридског архиепископа]], који је, у то време управљао [[Српска православна црква|српском црквом]] послије пада [[српска деспотовина|деспотовине]] ([[1459]]), па је црногорски [[василије Петровић|митрополит Василије]] [[1532]]. године учествовао и на охридском синоду, који се састао да осуди смедеревског [[митрополит Павле|митрополита Павла]], када је овај покушао да обнови [[Пећка патријаршија|Пећку патријаршију]]. Али послије успјешног обновљења Пећке патријаршије, за [[Патријарх српски Макарије|Макарија]] [[1557]], Црногорска митрополија дошла је поново под њену духовну власт. Када је [[1766]]. [[Пећка патријаршија]] поново укинута, Црногорска митрополија није подвргнута [[Цариградска патријаршија|Цариградској патријаршији]], као остали дијелови српске цркве под турском влашћу, већ се ослонила на [[руска православна црква|руску цркву]], која је сходно тадашњим приликама сматрала митрополију за аутокефалну.▼
▲[[Датотека: Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|270п250п|д|[[Српска патријаршија]] у 16. и 17. веку]]
[[Датотека:Gramata - decree of blesing - by the Russian Emperor Peter the Great sent to Montenegrins 1711.png|мини|д|200п|[[Грамата Петра Великог Црногорцима, 1711. године]]]]
▲[[Зетска митрополија|Зетски митрополити]] пренијели су своју столицу стално у [[Црна Гора|Црну Гору]], на [[Цетиње]], [[1485]]. године и настанили су се у [[Богородичин манастир на Цетињу|Богородичином манастиру]], задужбини црногорског господара [[Иван Црнојевић|Ивана Црнојевића]]. Они су и даље вршили духовну надлежност над цијелим својим старим подручјем, које је у [[Црногорско приморје|приморју]] припало [[Млетачка република|Млечићима]], а у [[Доња Зета|Доњој Зети]] и око [[Скадар|Скадра]] [[Османско царство|Турцима]]. За ово подручје под Турцима држали су они и даље [[викарни архијереј|викарног епископа]], који им је обично постајао и насљедник на митрополитској столици. У први мах живот ове [[митрополија црногорско-приморска|црногорске митрополије]] почео је лијепо да се развија. У њој је [[1493]]. уређена [[Штампарија Црнојевића|прва српска штампарија]] и штампане прве [[Октоих|српске књиге]]. Послије коначне пропасти државне самосталности ([[1499]]), наступила су и по ову митрополију врло тешка времена. [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополит]] је морао признати за старјешину [[охридска архиепископија|охридског архиепископа]], који је, у то време управљао [[Српска православна црква|српском црквом]] послије пада [[српска деспотовина|деспотовине]] ([[1459]]), па је црногорски [[василијеВасилије Петровић(Митрополит цетињски)|митрополит Василије]] [[1532]]. године учествовао и на охридском синоду, који се састао да осуди смедеревског [[митрополит Павле|митрополита Павла]], када је овај покушао да обнови [[Пећка патријаршија|Пећку патријаршију]]. Али послије успјешног обновљења Пећке патријаршије, за [[Патријарх српски Макарије|Макарија]] [[1557]], Црногорска митрополија дошла је поново под њену духовну власт. Када је [[1766]]. [[Пећка патријаршија]] поново укинута, Црногорска митрополија није подвргнута [[Цариградска патријаршија|Цариградској патријаршији]], као остали дијелови српске цркве под турском влашћу, већ се ослонила на [[руска православна црква|руску цркву]], која је сходно тадашњим приликама сматрала митрополију за аутокефалну.
 
Од [[Аустријско царство|аустријско]]-[[Млетачка република|млетачких]] ратова с Турцима, крајем [[17. век|17. вијека]], почели су [[митрополија црногорско-приморска|црногорски митрополити]] да играју све виднију и важнију улогу у народним покретима за ослобођење. Владика [[Висарион Бориловић]] (1685—1692) ослањао се је при тој акцији на Млечиће, а његов насљедник [[Данило I Петровић Његош|Данило Петровић-Његош]] (1697—1735) успио је, преко [[Срби|српских]] емиграната у [[Русија|Русији]], да веже трајно пријатељство између Русије и тадашње Црне Горе. Та околност много је допринијела, да су од сада за [[митрополија црногорско-приморска|црногорске митрополите]] долазили само братственици из [[племе]]на [[Његуши|Његуша]], који су успјели да уведу једну врсту [[Теократија|теократске]] владавине у Црној Гори и готово потпуно ослободе је од Турака. Послије Данила велике заслуге су стекли за политички напредак и државно устројство Црне Горе [[викарни архијереј|викарни епископ]] [[Василије Петровић|Василије]] (1750—1766), митрополити [[Петар I Петровић Његош|Петар I Свети]] (1782—1830) и [[Петар II Петровић Његош|Петар II]] (1830—1851), творац [[Горски вијенац|Горског вијенца]].
Линија 68 ⟶ 67:
 
== Проблеми Митрополије са Црногорском православном црквом ==
▲[[Датотека: Serbian Orthodox Church in Kotor.jpg|мини|250px|д|[[Православна црква светог Николе у Котору|Српска православна црква светог Николе]] у [[Котор]]у]]
 
Главни спор канонске и неканонске "митрополије" је спор око тога ко је прави насљедник Митрополије са тих простора из периода прије 1918. Канонска митрополија има континуитет и непромјењен дух, светосавски, српски, док неканонска "митрополија" настаје 1993. и одриче се српског карактера. Резултат спора је и питање имовине. Ако су Црногорци и Брђани градили храмове, а у међувремену промијенили националну свијест, да ли ти храмови припадају њима или Цркви која чува дух њихових предака. Католици Херцеговине су пјевали о Краљевићу Марку. Накнадно постају Хрвати. Антун Радић у новинама "Дом" те пјесме назива хрватским народним пјесмама. Како је народ сачувао пјесме, али не и народну свијест, тако се ни те пјесме не могу називати, накнадно, хрватским. Аналогно томе, чувар аутентичног насљеђа је власник како духовних тако и материјалних добара само ако је остао исти. Кинез који би се по слободи декларисао Србином не би могао свој матерњи језик називати српским јер га демантују чињенице.
Ред 191:
 
== Манастири ==
▲[[Датотека: CetinjeOstrog monasteryby Klackalica.jpg|мини|250px|д|[[ЦетињскиМанастир манастирОстрог]]]]
 
Манастири Митрополије црногорско-приморске: <ref>[http://www.mitropolija.me/ustrojstvo/manastiri/index.html], Приступљено 13. 4. 2013.</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Митрополија_црногорско-приморска”