Вукац Хрватинић — разлика између измена

Вукац је био најмлађи син кнеза [[Хрватин Стјепанић|Хрватина Стјепанића]], родоначелника породице Хрватинића. У изворима се први пут спомиње у недатираном документу [[Јелисавета Немањић|Јелисавете Немањић]] и њеног сина [[Стефан II Котроманић|Стефана II Котроманића]], босанског бана. Повељу је Стефан II издао на почетку своје владавине. Њоме су се Јелисавета и Стефан заклели кнезу Вукцу да он неће бити њихов сужањ и талац. Кнез је био веран босанским владарима те су му они потврдили територије којима је владао. Вукац је остао веран Стефану и онда када су га неки чланови Хрватинића напустили и пришли [[Угарско краљевство|угарском]] краљу [[Лајош I Анжујски|Лајошу]]. Након доласка Твртка Котроманића на власт 1353. године, Вукац се спомиње у две исправе (из 1353-1354) кнеза [[Vladislav Kotromanić|Владислава Котроманића]], његове жене [[Јелена Котроманић|Јелене]] и синова [[Твртко I|Твртка]] и [[Stefan Vuk III Kotromanić|Вука]]. Вукац је остао веран Твртку када га је напустио део рода Хрватинића. У споменутој исправи Вукац се појављује као ручник и пристав. Вукац је зауставио продор угарског краља Лајоша који је на лето 1363. године напао Твртка и продирао долином Врбаса. Код града [[Соко Град (дрински)|Сокола]], седишта жупе [[Пива (жупа)|Пливе]], његова војска је заустављена. Опседнути град је ослобођен. Твртко му је за узврат даровао жупу Пливу 11. августа 1366. године, након што се вратио на босански престо. Могуће да су под његовом влашћу били и поседи [[Влатко Вукославић|Влатка Вукославића]] који је издао Твртка и који се морао склонити у Славонију. У повељи из 1366. године Вукац се назива војводом. Није могуће из расположивих извора утврдити када је добио титулу. Вероватно ју је добио након одбране Сокола. Вукац се последњи пут помиње међу пријатељима краља Твртка у повељи од 10. априла 1378. године. Овом повељом Твртко је потврдио [[Дубровачка република|Дубровчанима]] повластице својих претходника, српских владара. Твртко се годину дана раније крунисао за [[Краљ Срба и Босне|краља Срба и Босне]] те је сматрао да му припадају сва права [[Немањићи|немањићких]] владара према Дубровнику<ref>Хрватски биографски лексикон</ref><ref>{{harvnb|Мргић (|2002), |pp. =65-71}}</ref>.

Вукац је био ожењен племкињом из породице Лукаревића (према Мавру Орбину). Име супруге кнеза Вукца није познато. Имао је седморо деце<ref>{{harvnb|Мргић (|2002), |pp. =71}}</ref>:

* [[Хрвоје Вукчић Хрватинић]] (1350-1416), херцег сплитски, велики војвода босански и кнез Доњих Краја<ref>{{harvnb|Шишић (|1902). стр. |pp=6-7}}</ref>.

* [[Вук Вукчић Хрватинић]] (умро после 27. новембра 1399), кнез Гребена у жупи Земуник<ref>{{harvnb|Мргић (|2002), |pp. =74}}</ref>.

* [[Драгиша Вукчић Хрватинић]] (умро после 1401), кнез Глажа и Среде<ref>Хрватски биографски лексикон</ref><ref>{{harvnb|Мргић (|2008), |pp. =75-77}}</ref>.

* [[Реса Вукчић Хрватинић]], удата за [[Тепчија|тепчију]] [[Батало Шантић|Батала Шантића]]<ref>{{harvnb|Мргић (|2002), |pp. =75}}</ref>.

* [[Вучица Вукчић Хрватинић]]<ref>{{harvnb|Мргић (|2002), |pp. =75}}</ref>

* ћерка непознатог имена, удата за стрица усорских војвода Вукмира и Вукашина [[Златоносовићи|Златоносовића]]<ref>{{harvnb|Мргић (|2002), |pp. =75}}</ref>.