Битка код Добоја (1415) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 17:
}}
'''Битка код Добоја''' вођена је почетком августа [[1415]]. године, код средњовековне [[Тврђава Добој|тврђаве Добој]], између [[Угарско краљевство|угарске]] војске са једне и војске [[Босанска краљевина|босанске]] властеле потпомогнуте [[Османско царство|турским]] четама са друге стране. Део је [[Османско-угарски сукоби|Угарско-турских ратова]], а завршена је одлучним поразом угарске војске
== Увод ==
Прогнани граљ [[Твртко II Твртковић]] 1414. године продире са Турцима у Босну. Твртко је искористио турску провалу да се учврсти на власти, заједно са [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвојем Вукчићем Хрватинићем]]. До августа 1414. године Твртко је већ повратио власт у готово читавој земљи. О томе сведочи упозорење [[Дубровачка република|Дубровчана]] људима кнеза [[Павле Раденовић|Павла Раденовића]] да ће се пожалити краљу Твртку за пљачку њихове стоке. Павле Раденовић стао је на Тврткову страну
Грађански рат у земљи навео је не само властелу, већ и шире народне масе, да у њему узме учешћа стајући на страну једног од краљева. Власи сточари краља Остоје су у околини Дубровника нападали људе Сандаља Хранића и прелазили на страну краља Твртка. Турске чете погоршавале су стање у земљи. Дубровчани шаљу писмо [[Ђурађ Бранковић|Ђурађу Бранковићу]] у коме му се извињавају што њихово посланство није стигло у Србију да му честита на венчању. Разлог је била опасност од турских чета у Босни
== Битка ==
[[Датотека:Bosnia around 1412-sr.png|250px|мини|лево|Босна око 1412. године]]
Турке је у Босни предводио [[Зек Мелек]]. Мелекови одреди продиру и у Хрватску, али их је [[Грађански рат у Османском царству|стање]] у Цариграду 1415. године приморало на повлачење. Жигмунду је јављено да је у Босни остало мало Турака на страни Хрвоја. Ипак, Остоја се са њима није могао сам обрачунати, а Сандаљ Хранић је данком одржавао мир. Истовремено стиже вест да турски командант Исак бег из Скопља спрема напад на Далмацију и Хрватску<ref>{{harvnb|Ћоровић|1940|pp=415-6}}</ref>. Мађарска војска се средином јуна окупља у [[Усора (област)|Усори]], око града [[Добој]]а, са намером да Босну очисти од Турака. Име града Добој се по први пут тада помиње у историјским изворима: in Uxora suptus castrum Doboy (У Усори под тврђавом Добој)<ref>[http://www.susretidobojlija.com/SusretiDobojlija/tabid/82/ID/22/O-Doboju-u-proslosti.aspx Сусрети Добојлија]</ref>. Међутим, на изненађење угарског краља, сва босанска властела била је против Угара. Хрвоје Вукчић и Сандаљ Хранић су се измирили. Договорено је да султан прихвати Остоју за краља Босне. Твртко је жртвован да би се постигло јединство. Угари су сада били у тешкој ситуацији. Од босанске властеле пришао им је једино Владислав Дубравчић, господар усорског града [[Ковач (тврђава)|Ковача]]. У Босну пристиже и војска коју је сакупио Исак-бег
== Последице ==
Битка код Добоја представља важну прекретницу у историји средњовековне босанске државе. Угарска, која је до тада играла доминантну улогу у унутрашњим приликама у Босни, потиснута је од стране све моћнијег Османског царства. Босанска властела оријентише се према новим господарима
== Референце ==
|