Галилео (свемирска сонда) — разлика између измена

| слика = Artwork Galileo encounter with -Io-Jupiter.pngJPG

| опис_слике = ГалилејевУметничко орбитервиђење сонде Галилео у орбити Јупитера

| оператор = [[НАСАNASA]]

| произвођач = [[Лабораторија за млазни погон|Jet Propulsion LaboratoryJPL]]

| тип_мисије = Орбитерорбитер

| датум_лансирања = [[18. октобар]] [[1989]].<br />у 16.53.40 [[UTC]]

| ракета-носач = [[спејс-шатл|спејс шатл]] ''Атлантис''

| место_лансирања = [[Свемирски центар Кенеди|СЦ Кенеди]] [[Лансирни комплекс 39 свемирског центра Кенеди|ЛК39Б]]

| крај_мисије = [[21. септембар]] [[2003]].<br />у 18.57 [[UTC]]

| маса = 2380 2.380

| извор_напајања = [[радиоизотопни термоелектрични генератор]]

| врста_орбите = екваторијална

| улазак_у_орбиту = 8. децембра 1995. у 01.20 [[UTC]]

| инклинација_орбите = 5,148

| међународна_ознака = 1989-084B

| вебсајт = [http://solarsystem.nasa.gov/galileo/ ''Галилео'' (-{NASA}-)]

'''Орбитер Галилео''' ({{јез-енг|Galileo spacecraft}}) је NASA-инаистраживачка летелицасвемирска сонда агенције [[NASA]] која је проучавала [[Јупитер]] и његове природне сателите. ЛетелицаСонда је добила име по астроному из 16. века [[Галилео Галилеј|Галилеу Галилеју]], иа састојала се од орбитера и сонде припремљене да уђе у Јупитерову атмосферу. Летелица је лансирана 18. октобра 1989. у оквиру мисије [[STS-34]] на шатлуспејс-шатла ''Атлантис'', а до Јупитера је стигла 7. децембра 1995. и постала прва летелица која је орбитирала око Јупитера. Испитивала је Јупитерову атмосферу, открила доста мањих Јупитерових сателита, и снимила удар комете Shoemaker–Levy[[Шумејкер-Ливи 9]].

Сонда је забележила састав атмосфере и огромне облаке амонијака[[амонијак]]а, као и вулканску[[вулкан]]ску активност на Јупитеровом сателиту [[Ија (сателит)|Ио]]. Подаци које је Галилео сакупио подржавају теорију да се испод ледене површине на [[Европа (сателит)|Европи]] се налази течнаокеан течне[[вода,|воде]] и да је могуће да на сателитима [[Ганимед (сателит)]] и [[Калисто (сателит)]] такође постоји слој течне воде испод површине. Орбитер је показао да Јупитер има танке прстенове налик на [[Сатурнови прстенови|Сатурнове]] који се састоје од прашине која је настала приликом удара мањих астероида у четири [[Галилејеви сателити|Галилејева сателита]]. Прецизна слика структуре Јупитерове [[Магнетосфера|магнетосфере]] је такође добијена.

21. септембра 2003. године, након 14 година проведених у свемиру, и 8 година у испитивању Јупитера и његових сателита, Галилејева мисија је окончана слањем орбитера у Јупитерову атмосферу при брзини већој од 50 километара у секунди-{km/s}-, што је помогло да се умањи опасност од контаминирања планете Земаљским бактеријама.

Рад на летелици почео је 1977. године. Летелица је требало да буде лансирана у јануару 1982. на шатлу ''Колумбија'', али је лансирање одложено за 1984. па 1985. и даље одлагано до 1989. Мисија се првобитно звала Јупитеров орбитер а касније преименована у Галилео.

Главна антена и инструменти за мерење енергетских поља и честица били су постављени на обртном делу летелице заједно са системом за напајање, модулом за погон и већином компјутера[[компјутер]]а. 16 инструмената укупно је имало масу око 120 килограма[[килограм]]а. Орбитер је могао да испитује честице са малом и великом енергијом, плазму, космичку прашину, [[Ултраљубичастоултраљубичасто зрачење]], а имао је уграђен и [[Спектрометарспектрометар]] којим је снимана атмосфера Јупитера и површина сателита. Вршене су разне хемијске анализе атмосфере и гасова у њој. Још један од инструмената био је [[радиометар]] за мерење рефлектоване енергије. Резолуција добијених снимака била је од 20 до 10001.000 пута боља од резолуције снимака добијених са [[Војаџер]]а захваљујући модернијим и осетљивијим [[CCD senzor|ЦЦД сензорима]].

== Галилејева Сондасонда ==

Сонда је била дизајнирана за улазак у Јупитерову атмосферу, и састојала се од 6 инструмената укључујући [[интерферометрија|интерферометар]] и [[радиометар]]. Била је тешка око 400 килограма и широко око 1.,3 метра. Инструменти су били прекривени топлотним штитом, који је био неопходан да би се сонда остала неоштећена приликом улаза у атмосферу огромном брзином. Сам штит тежио је 150 килограма, скоро пола масе целе сонде, а током уласка у атмосферу изгорело је 80 кг штита.

Од орбитера, сонда се одвојила у јулу 1995. године, 5 месеци пре доласка до [[Јупитер]]а. Овај улазак у атмосферу је најкопликованији који икада одрађен, узимајући у обзир да је [[гравитација]] на Јупитеру 230 пута јача него на Земљи. После два минута смањивања брзине сонде падобранима широким 2.,5 метара, сонда је одбацила остатак топлотног штита на Јупитерову површину, а затим се спустила још 156 километара дубље у атмосферу. Сонда се спуштала читавих сат времена кроз атмосферу шаљући податке Земљи. Потешкоће су настале због јаког притиска у атмосфери и високе температуре од око 153&nbsp;°C.

Подаци су се слали путем два трансмитера која су преносила 128 [[Бит (рачунарство)|бита]] података по секунди. Сонда је на Јупитеру провела укупно 21 сат и послала 3.,5 мегабита док није прегорела.