Бернар Ино — разлика између измена

1.798 бајтова додато ,  пре 4 године
нема резимеа измене
м (+)
| Светски шампион = 1 (1980)
| Национални шампион = [[Датотека:MaillotFra.PNG|20п]] 1 (1978)
|успеси = [[Гент - ВевелгемГент—Вевелгем]] 1977. године<br />[[Критеријум Дофине]] 1977 и 1979<br />[[Гран Припри десет нација]] 1977, 1978, 1979, 1982 и 1984. године
| updated = [[28. мај]] [[2016]].
}}
'''Бернар Ино''' ({{јез-фр|Bernard Hinault}}; [[14. новембар]] [[1954]].) ује бивши [[Француска|Францускојфранцуски]], областпрофесионални [[Обале АрмораБициклизам|бициклиста]]) је бивши француски професионални бициклиста.
Ино је петоструки шампион [[Тур де Франс]]а, он је трећи бициклиста који је успео да победи пет пута, пошто су то пре њега учинили [[Жак Анкетил]] и [[Еди Меркс]]. Исто тако, један је од пет бициклиста који су освојили све три трке[[гранд великогтур]] туратрке: [[Тур де Франс]], [[Ђиро д’Италија]] и [[Вуелта а Еспања]] и један је од двојице бициклиста који су освојили сваку више од једанпут (други је [[Алберто Контадор]]). Убраја се у најтрофејније и најуспешније бициклисте свих времена. Остварио је преко 200 победа за 12 година.
 
== Јуниорска каријера ===
== Каријера ==
 
Ино је почео јуниорску каријеру 1972. године и прве сезоне је освојио национално првенство за јуниоре. 1974. је освојио национално првенство на траци за јуниоре и друго место на трци Руте де Франс.
 
== Професионална каријера ==
 
=== 1975 — 1977 ===
 
Ино је почео професионалну каријеру 19741975. године. Постао је пријатељ са Сирилом Гимардом, који је завршио каријеру због повреде. Гимард је преузео позицију спортског директора у тиму Гитан Кампањоло и Ино се придружио тиму. Прве године је освојио национално првенство на траци и за аматере и за професионалце.
 
1976. године, Ино побеђујеје победио на трци Париз КамебертПариз—Камебрт, где је показао изузетне хронометарске способности. Исте године, [[Лусјен ван Импе]] је освојио Тур де Франс за ЏајантГитан тим.
 
1977. Ино је освојио Гент - ВевелгемГент—Вевелгем, Лијеж - Бастоњ - ЛијежЛијеж—Бастоњ—Лијеж, Гран Припри Десетдесет Нацијанација, а затим и Критеријум Дофине, на којем је победио многе фаворите за Тур де Франс, укључујући и каснијег победника те године, [[Бернар Тевне|Бернара Тевнеа]]. Али, по савету Гимарда, није учествовао на Туру.
 
=== 1978 — 1983 ===
На почетку 1978. године, тим Гитан Кампањоло је променио име у Рено Гитан.
 
Ино освајаје освојио Гран Припри Десетдесет Нацијанација другу годину заредом, а затим да би се припремио за [[Тур де Франс]], возивозио је Шпанску [[Вуелта а Еспања|Вуелту]], побеђујепобедио је на четири етапе и освајаосвојио тркује. Победивши на Вуелти, Ино се осјећао спремним за Тур де Франс, пре Тура освојио је националнинационално шампионатпрвенство у друмској вожњи. На Туру је водио велику борбу са [[Јоп Зутемелк|Јопом Зутемелком]], победио три етапе и освојио Тур након завршног хронометра.
 
1979. година је била изузетно успешна за Иноа. Освојио је Ђиро Ломбардија трку, [[Флеш Валон|Валонску Стрелу]], Гран Припри Десетдесет Нацијанација, а затим и Критеријум Дофине, па је на [[Тур де Франс]] дошао као велики фаворит. Ино је освојио Тур, победивши на чак седам етапа, такође је освојио и класификацију по поенима.
 
На старту 1980. Ино и Гимард су објавили да је циљ "трипла круна", [[Ђиро ди Италијад’Италија]], [[Тур де Франс]] и светско првенство, што је претходно пошло за руком само [[Еди Меркс|Едију Мерксу]]. Пре Ђира, Ино је освојио Тур Романдије и Лијеж Бастоњ ЛијежЛијеж—Бастоњ—Лијеж. Иноова победа на Лијеж Бастоњ ЛијежуЛијеж—Бастоњ—Лијежу је остала упамћена по томе што је победио са преко 10 минута. На Ђиру је победио на етапи 14 и освојио га. На Тур де Франсу није имао среће јер је морао да напусти трку због повреде у тренутку кад је био лидер. Ино се вратио и освојио светско првенство.
 
1981. године, Иноосвојио освајаје [[Трка Париз—Рубе|Париз—Рубе]], [[Амстел голд рејс|Амстелову златну трку]], Критеријум Интернационал и Критеријум Дофине, а затим је потпуно доминирадоминирао на Тур де Франсу, побеђујепобедио је на четири етапе, освајаосвојио класификацију комбинације и освајаосвојио свој трећи Тур, провевши 18 дана у жутој мајици.
 
1982. године освајаосвојио је Гран Припри Десетдесет Нацијанација и Тур Луксембурга, а затим долази опет на Ђиро и осваја га други пут у исто толико и учешћа, а победио је на пет етапа. Након Ђира, освајаосвојио је свој четврти Тур, победивши четири етапе.
 
1983. године освајаосвојио је [[Флеш Валон|Валонску Стрелу]]. Због повреде је морао да пропусти Тур де Франс, а његов тимски сувозач, [[Лоран Фињон]], је успио да га освоји. Након што је пропустио Тур, Ино је освајиоосвојио ВуелтуВуелта а Еспању, где је победио на две етапе. Ино је тако дошао до невероватног учинка, од осам вожених гранд тур трка, освојио је свих осам.
 
=== 1984 — 1986 ===
 
Несугласице са Гимаром су довеле до њиховог раздвајања и Ино је 1984. прешао у тек формирани тим Ла Вила. Освојио је Ђиро Ломбардија трку и Гран Припри Десетдесет Нацијанација, а затим је водио борбу на Туру са актуелним шампионом и бившим сувозачем, [[Лоран Фињон|Лораном Фињоном]]. Ино је победио пролог на првој етапи, али није имао снаге у брдима и Фињон је освојио Тур са преко 10 минута испред Иноа, који је завршио други.
 
1985. године, Ино се враћавратио по трећи пут на Ђиро и освајаосвојио га, победивши једну етапу. На Туру, Ино освајаје освојио пролог на првој етапи, а затим побеђујеје победио и на етапиосмој 8етапи. Великог ривала имао је у свом тимском сувозачу, [[Грег Лемонд|Грегу Лемонду]], који је био под притиском од стране тима да се не бори за победу, већ да пусти Иноа да освоји Тур. Тако је и било, Ино је освојио свој пети Тур де Франс, изједначивши се са [[Жак Анкетил|Жаком Анкетилом]] и [[Еди Меркс|Едијем Мерксом]]. Лемонд је освојио друго место, уз обећање Иноа да ће му помоћи да освоји наредне године.
 
Ино је возио свој задњи Тур де Франс 1986. године, када је требао да врати услугу Лемонду и помогне му да победи, али није било тако. Ино је возио доста агресивно, правдајући се да то ради да би избацио из трке Лемондове ривале, а заправо је и сам Лемонд заостајао. Ино[[Лоран Фињон]] је освојиовозио тридефанзивно етапеод ипочртка, брдскуа класификацијузатим је напустио Тур због повреде. На Алп ду Езу, Ино је напао, Лемонд га јурио, достигао и престигао, узевши му жуту мајицу и победу на Туру, Ино је завршио други, победио је на три етапе и освојио је брдску класификацију. У каснијим изјавама, Лемонд је изјавио да га је Ино тада издао са својом тактиком.
 
== Крај каријере ==
 
На крају 1986. године, Бернар Ино се повукао из бициклизма, након чега је наставио да ради као један од организатора Тур де Франса. ОНа ривалствукрају Иноасваке иетапе, Лемондачестита напобедницима Туруи 1986. снимљен је иносиоцима филммајица. ИноТакође је возиорадио 12као гранд тур трка, освојио је 10, а два пута је завршио други на Тур де Франсу. На вечној листи Гран Тур шампиона, Ино јетехнички изаконсултант [[Едиу Меркс|Едијакомпанији Меркса]]Лук, којикоја имасе 11бавила освојенихпроизводњом гранпедала турза тркабицикла.
 
У децембру 2013. објављено је да ће Ино преузети улогу покровитеља Британског тима Рали за 2014. годину.. О ривалству Иноа и Лемонда на Туру 1986. снимљен је и филм, који је објављен 22. јула 2014. године. Ино је возио 12 гранд тур трка, освојио је 10, а два пута је завршио други на Тур де Франсу. На вечној листи Гран Тур шампиона, Ино је иза [[Еди Меркс|Едија Меркса]], који има 11 освојених гран тур трка.
 
== Види још ==
 
* [[Тур де Франс]]
* [[Ђиро д’Италија]]
* [[Вуелта а Еспања]]
* [[Трка Париз—Рубе|Париз—Рубе]]
* [[Лијеж—Бастоњ—Лијеж]]
* [[Ђиро ди Ломбардија]]
* [[Флеш Валон]]
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.cyclingarchives.com/coureurfiche.php?coureurid=8635 Профил на бициклистичкој архиви]
* [http://www.memoire-du-cyclisme.eu/palmares/hinault_bernard.php Резултати Бернара Иноа]
* [http://www.letour.fr/HISTO/us/TDF/coureur/4369.html Резултати Бернара Иноа на Тур де Франсу]
{{DEFAULTSORT:Ино; Бернар}}