Теравада — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje
м cirilica/latinica
Ред 148:
По традицији, теравада будизам поштује разлику између пракси погодних за [[Householder (Buddhism)|незаређене особе]] и пракси којих се придржавају заређени [[Bhikkhu|монаси]] (у стара времена постојао је и корпус пракси намењених монахињама). Иако се могућност значајних достигнућа међу лаицима не занемарује у оквиру тераваде, она ипак мањи значај него у [[Махајана|махајани]] и [[Вађрајана|вађрајани]].{{чињеница|date=06. 2011.}} Оваква разлика - као и разлика између пракси које заговара Пали канон и народних религијских елемената које су прихватили и многи монаси - навела је неке научнике на тезу да је теравада будизам сачињен од више посебних традиција, које се међусобно преплићу, али ипак остају уочљиве. Ову тезу најодлучније заговара антрополог Мелфорд Спиро у свјојој књизи „Будизам и друштво“, где бурманску теравадау раздваја на три групе: „апотропички будизам“ (заинтересован за обезбеђивање заштите од злих духова), „каммички будизам“ (заинтересован за сакупљање [[заслуга]] за наредни живот) и „ниббанички будизам“ (заинтересован за достизање ослобођења у [[Нирвана|нирвани]], како је она описана у Типитаки). Спиро наглашава да су све три групе чврсто укорењене у Пали канону. Ове категорије ипак не прихватају и сви други проучаваоци будизма.
 
Улога лаика се традиционално окретала првенствено око оних активности које се заједничким именом називају '[[сакупљање заслуга]]' (и у Спировој категоризацији потпада под каммички будизам). У ове активности спадају даривање хране и других основних потрепштина за монахе, донације храмовима и манастирима, паљење мирисних штапића и свећа пред Будиним кипом и рецитовање посебних стихова из Пали канона за које се сматра да имају заштитну моћ или да доносе заслуге. Неки лаици су одувек узимали активнији улогу у религијским пословима, иако су задржавали свој лаички статус. Посвећени лаици некад играју улогу у савету који се стара о неком манастиру, о његовим финансијама и управљању пословима на одржавању инфраструктуре. Други добар део свог слободног времена добровољно посвећују свакодневним потребама локалних монаха (тако што кувају, чисте, одржавају зграде итд.) Лаички послови се обично не протежу и на проучавање пали текстова, нити на практиковање [[Будистичка медитација|медитације]], иако су у ХХXX веку ове области постале приступачније и за лаичку заједницу, нарочито у Тајланду.
 
[[Датотека:Monk on pilgrimage.jpg|мини|250px|left|Тајландски монаси на ходочашћу.]]