Стоунволска побуна — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м cirilica/latinica
Ред 2:
'''Стоунволска побуна''' ({{јез-енг|Stonewall riots}}) позната и као '''Стоунволска револуција''', представља серију спонтаних, насилних демонстрација против полицијске рације које су започеле у раним јутарњим сатима [[28. јун]]а [[1969]], у непосредној близини [[Геј бар|бара]] [[Стоунвол ин]] у [[Њујорк|њујоршкој]] четврти ''Гринич вилиџ''. Овај догађај се често наводи у [[Сједињене Америчке Државе|америчкој]] историји као први случај побуне припадника [[ЛГБТ]] заједнице против систематског прогона сексуалних мањина који је имао такође и подршку саме америчке владе. Овај догађај сматра се почетком организованог активизма и покрета за геј права у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]], као и у остатку света.
 
Амерички [[геј]] мушкарци и [[Лезбијка|лезбијке]] су у шестој и седмој деценији [[20. век|ХХXX века]] живели у правном систему са законима који су хомосексуалне активности стављали ван закона.{{напомена|Изузев [[Илиноис]]а, где су [[хомосексуалност|хомосексуални]] односи декриминализовани [[1961]], ови односи у време Стоунволске револуције били су [[кривично дело]] у свим савезним државама. Одрасла особа осуђена због сексуалног односа са особом истог пола могла је бити осуђена на новчану казну или казну затвора од 5, 10 или 20 година, а у неким савезним државама и казну доживотног затвора. Године [[1971]], 20 савезних држава имало је законе који су допуштали затварање хомосексуалаца само на основу њихове сексуалне опредељености. У [[Пенсилванија|Пенсилванији]] и [[Калифорнија|Калифорнији]] хомосексуалци су могли бити доживотно затворени у установе за ментално здравље, а у седам савезних држава могли су бити [[кастрација|кастрирани]].(Carter, pp. 15) Психијатри су, настојећи да „излече“ хомосексуалце, користили кастрацију, [[хипноза|хипнозу]], терапију електрошоковима и [[Лоботомија|лоботомију]].(Adam, pp. 60, Katz, pp. 181–197)}}<ref name="carter15">{{harvnb|Carter|2004|pp=15}}</ref> Ране хомофилне групе покушавале су да докажу да се геј особе могу асимиловати у друштво, те су настојале да своје активности изводе ненасилним средствима. Међутим, [[1960е|шездесете]] године [[20. век]]а су биле, у погледу друштвеног активизма, веома бурне, због појачане делатности многих [[друштвени покрети|друштвених покрета]], укључујући [[Афроамерички покрет за грађанска права]], [[Контракултура|контракултуру]] тог времена, и антиратне демонстрације. Ови фактори, у комбинацији са [[Либерализам|либералним]] окружењем Гринич вилиџа, допринели су избијању побуне.
У то време је веома мали број угоститељских објеката давао отворен приступ геј особама. То су најчешће били барови, али власници тих барова углавном нису били геј особе. Стоунвол ин је тада био у власништву [[Мафија|мафије]],<ref name="duberman183">{{harvnb|Duberman||pp=183}}</ref>{{sfn|Carter|2004|pp=79-83}} и био је популаран у најсиромашнијем и најмаргинализованијем слоју геј заједнице, као што су: [[Трансродност|трансродне]] особе и [[драг квин]]сице, феминизирани млади мушкарци, мушкарци који су се бавили проституцијом и млади бескућници. Полицијске рације у геј баровима су тада биле рутинска појава, али су полицајци те ноћи изгубили контролу над ситуацијом у Стоунвол ину, и испровоцирали су групу људи која је била спремна на побуну. Тензије између њујоршке полиције и геј становника Гринич вилиџа ескалирале су у нове протесте који су почели наредне вечери и трајали су неколико дана. За неколико недеља, становници Гринич вилиџа су се организовали у активистичке групе како би концентрисали напоре на успостављање места на којима ће геј мушкарци и лезбијке моћи отворено испољавати [[Сексуална оријентација|сексуалну оријентацију]] без страха од хапшења.