Даљ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 40:
Даљ је ослободила хришћанска војска у јесен 1687. године. Пре тога, [[ислам|муслиманско]] и влашко становништво напустило је место. Након ослобођења, Даљ је потпао под управу Бечке дворске коморе. Од 1690. год. у Даљ су почели стизати нови досељеници из Срема, Бачке, Мачве и Босне, који су, са староседеоцима Србима, већ тада створили вековну етничку слику овог поднебља. До 1697. год. доселило је 49 породица. Цар Јосиф I дао је на име неисплаћеног дуга, [[1706]]. год., Даљ с околином српском патријарху [[Арсенију Чарнојевићу]]. Када су се 1726. године београдска и сремско-карловачка митрополија спојиле, одузео је бечки двор даљско властелинство српској патријаршији, у страху да се моћна властелинства не споје и званичним документом и не прогласе ову област већ тада за српску аутономну. Приликом пописа [[1736]]. године, Даљ се по броју становника упетеростручио. Имао је 220 кућа с неколико улица и више није личио на дотадашње село. Нови изглед давали су му његови становници међу којима је било много трговаца и властелинских чиновника. Даљ се и током 19. века стално повећавао. До [[1866]]. године било је у њему 809 насељених кућа с 4449 становника. Срба је било 3125, Хрвата 1309, Мађара 35 и осталих 15.
Управо из тог пост-турског раздобља потичу два најзначајнија културно-историјска споменика Даља. Православна саборна црква Св. Димитрија, која се налази у средишту Даља, а саграђена је већ 1715. године на старом црквишту, највећи је православни храм у Хрватској и средиште осечкопоњске и барањске епархије. То је једнобродна грађевина размерно великих димензија која поседује и део вредног [[барок]]ног и постбарокног унутрашњег инвентара. У току Другог светског рата, даљске усташе и локално хрватско становништво покушавали су да поруше овај храм, али су га само знатније оштетили, те је он обновњен након ратних збивања, а последња велика обнова била је 1989. Јосип Асталош католички свештеник означен је као главни "
| |||