Шћепан Мали — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 8:
Цар Петар III био је свргнут и убијен [[1762]]. у дворској завери коју је предводила његова супруга, царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]]. Донски козак [[Јемељан Пугачов|Пугачов]], који је подигао буну [[1773]], такође се прогласио Петром III.
 
У то доба Црном Гором влада остарјели владика [[Сава Петровић Његош]] ([[1735]] — [[1781]]1735—1781), који води мирољубиву политику, ослањајући се на дипломатију у одбрани (привремени савези са разним великим силама, користећи њихове међусобне сукобе) и на свештенство у унутрашњој политици. Након смрти његовог савладара [[Василије Петровић|Василија Петровића Његоша]] ([[1750]] — [[1766]]1750—1766), који је водио знатно ратоборнију политику и ослањао се на племенске старјешине, Шћепан преузима стварну власт у земљи.
 
На свенародном збору на Цетињу [[17. октобар|17. октобра]] [[1767]]. године бива изабран за господара народа и државе и проглашен за „цара“. За кратко време је раздвојио световну од црквене власти, што представља прекид у владавини династичке куће [[Династија Петровић-Његош|Петровић-Његоши]].
Ред 20:
Јачање централне власти у Црној Гори било је противно интересу свих великих сила: Аустрије, Русије, Турске и Млетачке републике. Године 1773. убио га је један његов слуга, по налогу скадарског паше Бушатлије. Сахрањен је у [[Манастир Доњи Брчели|манастиру Доњи Брчели]].
 
Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] ([[1781]] — [[1830]]1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу.
 
Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био.
Ред 44:
Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''.
 
у 2.издању Руварчеве "Монтенегрине", из 1899. на стрpp. 18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић.
 
== Извори ==
* Општа енциклопедија ЈЛЗ, Загреб, 1977-1982. (Чланци ''Шћепан Мали'', ''Црна Гора'' идр.)
* Радован Самарџић: ''Југославенски народи под туђинском влашћу, XVI-XVIII век“, у: ''Општа енциклопедија Лароуссе“, 3. том, Београд: Вук Караџић, (1973,). ppстр. 471-472.
* „Лажни цар Шћепан Мали“, Петар II Петровић Његош (http://www.rastko.rs/rastko-cg/umjetnost/njegos-scepan_c.html)