Велика народна скупштина у Топчидеру — разлика између измена

 

Привремено намесништво одредило je да ce Велика народна скупштина одржи [[20. јун]]а, y Топчидеру. Избори су извршени на основу постојећег закона о народној скупштини, само je четири пута повећан број посланика, тако да je изабрано 504 народна посланика. Међутим, већ пре састанка Велике народне скупштине питање наслеђа престола било je формално решено: министар војни [[Миливоје Петровић Блазнавац|Блазнавац]], ослањајући ce на војну силу и примивши заклетву целе војске за наследника престола означио je [[Милан Обреновић|кнежевића Милана]], унука господара [[Јеврем Обреновић|Јеврема Обреновића]] и синовца кнеза Михаила, коме je тада било 14 година и који ce налазио на васпитању y [[Париз]]у. Примивши тај (свршени чин, Привремено намесништво и влада телеграфисали су министру иностраних дела [[Јован Ристић|Јовану Ристићу]] који ce по једној мисији налазио y иностранству да отпутује y Париз и доведе младог кнежевића Милана y [[Београд]]. Јован Ристић извршио je ту наредбу па je [[11. јун]]а 1868. малолетни кнез Милан био већ y Београду. Велика народна скупштина, после тога, није ни имала могућности да ce бави избором кнеза, ради чега je била сазвана, него да само потврди тај чин као „вољу целокупног народа српског", што je и учинила.