Великогоспојинска народна скупштина у Београду — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Разне исправке)
м (Разне исправке)
 
== Великогоспојинска народна скупштина у Београду ==
Према одредби новог закона о Народној скупштини донесеног 1861, следећа народна скупштина сазвана jeје тек после три године, за 15 август 1864. Избори и сам сазив одређени су Кнежевим указом. Према новом закону скупштина ceсе није сама конституисала, већ jeје часништво поставио Кнез, својим указом, па jeје за председника постављен [[Мијалко Раденковић]], за потпредседника постављен jeје [[Ђорђе Топузовић]], оба из круга саме народне скупштине. За секретаре постављени су [[Коста Јовановић (економиста)|Коста Јовановић]] и [[Милан Ђ. Милићевић]], секретари двају министарстава. Пре почетка рада кнез [[Михаило Обреновић|Михаило]] примио jeје целу скупштину која jeје, сутрадан, отворена Кнежевом беседом. За разлику од досадашњих скупштина, на основу новог закона, седницама су присуствовали и министри, док jeје јавност и даље била са њих искључена, па ceсе сав рад уносио yу Протокол и на тај начин jeје предаван јавности.
 
Скупштина jeје на Кнежеву беседу одговорила адресом. После тога су министри подносили скупштини опширне извештаје о стању министарстава и појединих струка, што jeје скупштина без дискусије примала на знање. По новом закону, скупштина jeје могла само примати на знање и правити предлоге, но не yу форми закана. Како jeје пак тај нови закон предвиђао да скупштина, преко једне своје комисије, може да прегледа стање народне касе, то jeје та одредба била и искоришћена, па jeје једна скупштинска комисија извршила тај посао и нашла да су издатци вршени уредно и да jeје стање касе „задовољавајуће". За време трајања ове скупштине посланицима jeје из народне касе издавано по 15 гроша дневно на име дијурне.
 
Користећи ceсе правом предлагања и изношења народних жалби и потреба, Скупштина jeје влади и Кнезу предложила много пројеката, од којих су неки били од велике важности. Набројаћемо овде само некоје:
* да ceсе што пре донесе закон о штампи;
* да ceсе yу земљи оснује Свеучилиште — Универзитет, како ceсе домаћи питомци не би морали слати yу стране земље;
* да ceсе школски закон за [[Велика школа|Велику школу]] преиначи, па да ceсе ђаци те школе казне прутевима, ако неће да похађају часове; a ако не дођу, да директор школе може да их тражи преко послужитеља, па чак и помоћу полиције, a не да ceсе ђаци истерују из школе ради непохађања часова;
* да ceсе правозаступници укину, или да парнице мање од 300 дуката не примају;
* да ceсе заведу срески и варошки пољопривредни економи, и да ceсе заведе пољоделска школа;
* да ceсе добар сој сваке стоке умножава;
* како jeје постојао ружан обичај да ce, при сахрани велико дрвеће сече ради прављења мртвачких сандука, (у народу jeје постојало веровање да не ваља сахранити мртваца yу сандуку који није направљен од дасака разног дрвећа), да ceсе одреди да при свакој општини буде доста дасака од којих ће узимати сваки колико му треба;
* да ceсе yу свакој вароши подигне болница, a да сваки „[[бећари|бећар]]" мора да плаћа за болнички фонд;
* да ceсе забрани ношење сребрних новаца као накит;
* да ceсе изгради „гвоздени пут" од [[Радујевац (Неготин)|Радујевца]] преко [[Зајечар]]а према [[Алексинац|Алексинцу]];
* да ceсе чиновницима смање плате ако су веће од 500 талира;
* да ceсе yу Србији поруше сви утврђени градови који постоје (Шабац, Београд, Смедерево, Кладово, Мали Зворник) да ceсе на тај начин yу угроженим варошима поврати и учврсти сталан мир.
 
Ова скупштина имала jeје петнаест састанака који су трајали по цео дан. Њене седнице закључио jeје 6 септембра 1864 г. лично Кнез, једном беседом.
 
== Извори ==
1.572.075

измена