Бацачке справе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Ballista (PSF).png|мини|десно|200п|Балиста.
'''Бацачке справе''' су посебне направе које су служиле за избацивање [[пројектил]]а прије проналаска [[ватрено оружје|ватреног оружја]]. Умјесто [[барут]]а користиле су као погон еластичност дрвета, [[челик]]а, повезана с напињањем помоћу увијених [[уже|конопаца]] или животињских жила, или [[центрифугална сила]].
Ред 8:
Поријекло није сасвим јасно, али неке се помињу већ у 7. вијеку п. н. е. у [[Вавилонија|Вавилонији]]. У [[Пелопонески рат|Пелопонеском рату]] (431—404. п. н. е.) [[Грци]] користе бацачке справе које користе снагу уврнутих [[уже|конопаца]] ([[торзија]]). Грци имају [[катапулт]]е (положена путања пројектила, бацају копља, стреле) и [[петробол]]е (литоболе) (убацна путања, бацају камење). Конструкција је слична, имају двије ручице једним крајем уврнуте у сноп косе или гриве, док су други крајеви ручица међусобно повезани конопцем. Повлачењем конопца запиње се систем, и онда се поставља пројектил. Отпуштање конопца доводи до пријеноса торзионе силе на пројектил, који лети и до 400-500 метара далеко.
[[Полибије]] тврди да [[Филип II
== Римско царство ==
Ред 20:
Послије почетка крсташких ратова се појављују и баробалистичке б., које раде на принципу противтега који при паду покреће [[полуга|полугу]] која избацује пројектил. Полуга је била на хоризонталној [[осовина|осовини]], и на краћем крају полуге је монтиран [[утег]], тежине и до 10 тона. Дужи крај полуге има лежиште за пројектил. Баца се камење, оловни и гвоздени пројектили, неки пуњени запаљивим материјама и касније [[барут]]ом, балвани с клиновима, чак и лешеви. Најтеже справе су бацале терет и преко једне тоне тежине на даљину од 120-500 метара.
Баробалистичке
== Српске земље ==
Хумски кнез [[Мирослав Завидовић]] је користи
== Види још ==
|