Бањска епархија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
мНема описа измене
Ред 5:
Бањска епархија се у изворима помиње и као ''Ибарска епископија'', јер се простирала у сливу те реке, односно ''Звечанска епископија'' по имену града [[Звечан]]а. Седиште бањског [[епископ]]а, било је [[Манастир Бањска|Манастиру Бањска]] (Храм Светог Стефана) на ушћу [[Бањска река|Бањске реке]] у [[Ибар]], близу [[Косовска Митровица|Косовске Митровице]].
 
Основана је средином [[13. век]]а. Од њених архијереја најзначајнији је епископ [[Данило II (архиепископ српски)|Данило]], потоњи српски[[Архиепископија српска|архиепископ српски]] и чувени писац и биограф, који је на њену управу дошао [[1312]]. или [[1313]]. године. После одласка епископа Данила у Хиландар, краљ [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]] је престони манастир Бањске епархије претворио у повлашћену игуманију и Светостефанском или Бањском хрисовуљом обдарио своју задужбину великим властелинством са преко 80 села и одредио је за своју гробницу. После смрти краља Милутина ([[1321]]) Данило је пренео његово тело из [[Неродимље|Неродимља]] и сахранио га у тој гробници.
 
Истим именом се понекад називала и епархија у Бањи код [[Ћустендил|Велбужда]] {потоња [[Ћустендилска епархија]]}. Средњовековна српска [[Дабарска епархија]] се у историографији такође понекад назива и "бањском" по свом седишту у манастиру Светог Николе у [[Манастир Бања|Бањи]] на реци Лиму у [[Дабар (област)|Дабру]].