Патријарх српски Јефрем — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
| наследник1 = [[Патријарх српски Данило III|Данило III]]
}}
'''Свети Јефрем''' (око [[1311]]. код [[Велико Трново|Трнова]] — [[15. јун]] [[1399]]. у близини [[Пећ]]и<ref name="EN">'' [[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.''</ref>) [[хришћанство|хришћански]] је [[светац|светитељ]] и [[Српски патријарх|архиепископ пећки и патријарх српски]] у два наврата, од 1375. до 1379. године и поново од 1389. до 1392. године.{{sfn|Вуковић|1996|p=221-222}}
 
== Биографија ==
Као син једнога свештеника одмалена је тежио за духовним и подвижничким животом. Одбегао је у [[Света гора|Свету гору]] са 23 године, када су родитељи хтели да га жене.<ref name="zadruga1">{{harvnb|Спремић|1994|p=28}}</ref> Најпре је живео у [[Манастир Хиландар|Хиландару]], затим у [[Зограф]]у, а онда на самој планини [[Света гора|Атосу]]. Због најезде Турака прешао је у неки манастир у околини [[Пловдив]]а, коме је био [[игуман]].<ref name{{sfn|Спремић|1994|p="zadruga1"/>28}}
 
Од [[патријарх Јоаникије|патријарха Јоаникија]] је добио благослов да се настани у „Дечанској пустињи,“ дакле у некој његовој испосници. После Душанове смрти, патријарх Сава му је стоворио ћелију у [[Ждрело (бистричко)|Ждрелу]], недалеко од Пећке патријаршије.<ref name{{sfn|Спремић|1994|p="zadruga1"/>28}} Када је настала борба о првенство у држави и у цркви, Сабор је изабрао Јефрема за патријарха на место упокојеног [[Патријарх српски Сава IV|Саве]] [[1375]]. године. Када му је саопштен избор, он је заплакао јер није желео да буде патријарх. 1379. је оставио престо и предао га [[патријарх српски Спиридон|Спиридону]], а он се опет повукао у пустињу. Ипак после смрти Спиридонове, [[1389]]. године, умолио га је кнез Лазар да се поново прими дужности. Управљао је Српском [[Црква (грађевина)|црквом]] у тешко време после пораза у [[Косовска битка|Косовској бици]]. Преминуо је [[1399]]. године. [[Мошти]] му се налазе у манастиру у [[Пећ]]и.
[[Српска православна црква]] слави га 15. јуна по црквеном, а [[28. јун]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* [[Охридски пролог]], Владика [[Николај Велимировић]]
* Димитрије Богдановић: ''Историја старе српске књижевности'', Београд, СКЗ, 1980.
* Дејан Михаиловић: ''Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности)'', Београд, „Завод за уџбенике“, (2009). стр. 85.
* {{Cite book |ref= harv|last=Спремић|first=Момчило|authorlink=Момчило Спремић| title=Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба|edition url= http://books.google.com/books?id=8HuBAAAACAAJ|location=Београд|publisher=[[Српска књижевна задруга]]|year=1994|id=|pages=28}}
* {{Cite book |ref= harv|last=СпремићВуковић|first=МомчилоСава|authorlink=МомчилоСава СпремићВуковић|year=1996| title=ДеспотСрпски Ђурађјерарси Бранковићод идеветог његоводо добадвадесетог века|edition url= http://books.google.com/books?id=VBzkAAAAMAAJ|publisher=[[СрпскаЕвро, књижевнаУнирекс, задруга]]|year=1994|id=|pages=28Каленић}}
{{refend}}
* Пламен Павлов, Венелин Грудков. Призвани да просияят... (Жития на св. патриарх Йоаким I Търновски, св. Исая Серски и св. патриарх Ефрем Печки).
Велико Търново, изд. "Фабер". {{page|year=1999|isbn=978-954-9541-34-2|pages=55-103}}
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
* [http://svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=6&d=15&a=1&date=6-2006 Охридски пролог за 15. јун (28. јун)] {{sr}}
* [https://svetosavlje.org/sr/kratak-pregled-srpske-crkve-kroz-istoriju/5 Радомир В. Поповић: Кратак преглед српске цркве кроз историју]
 
{{низ