Пљеваљски санџак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 50:
У времену од [[1865]]. до [[1880]]. године, пљеваљска област је припадала тадашњем [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџаку]].<ref name="Šabanović1959-96-97">{{harvnb|Šabanović|1959|pp=96-97}}</ref> Посебан ''Пљеваљски санџак'' створен је [[1880]]. године, издвајањем шире пљеваљске области и доњег [[Полимље|Полимља]] из састава [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]]. До стварања новог Пљеваљског санџака дошло је услед великих политичких промена које су наступиле након аустроугарског запоседања највећег дела [[Босански вилајет|Босанског вилајета]] (1878). Иако је пљеваљска област тада остала под турском управом, посебним турско-аустроугарским споразумом из [[1879]]. године било је предвићено успостављање аустроугарског војног присуства у [[Прибој]]у, [[Пријепоље|Пријепољу]] и [[Бијело Поље|Бијелом Пољу]]. Међутим, последња одредба споразума је одмах промењена тако што је Бијело Поље замењено Пљевљима.{{sfn|Ракочевић|1983|p=263}}
Спровођењем овог споразума и уласком аустроугарских војних посада у Прибој, Пријепоље и Пљевља, на овом подручју је успостављено својеврсно двовлашће. У исто време, тадашњи [[Новопазарски санџак]] је издвојен из састава [[Босански вилајет|Босанског вилајета]] и прикључен [[Косовски вилајет|Косовском вилајету]] (1879).<ref name="Samardžić1983-263" /><ref name="Petrović1995-8">{{harvnb|Петровић|1995|p=8}}</ref> Наредне године, читава западна област око Пљеваља, Пријепоља и Прибоја издвојена је из састава [[Новопазарски санџак|Новопазарског санџака]] и на том подручју је створен нови Пљеваљски санџак (1880). У надлежности новопостављеног пљеваљског намесника (мутесарифа) били су срезови ([[каза|казе]]) [[Пљевља]] и [[Пријепоље]], као и среска испостава ([[мудирлук]]) [[Прибој]].{{sfn|Ракочевић|1983|p=264}}
На подручју Пљеваљског санџака укрштале су се политике [[Османска царевина|Турске]], [[Аустроугарска|Аустроугарске]], [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Књажевина Црна Гора|Црне Горе]]. Влада [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] покушала је [[1890]]. године да отвори [[конзул]]ат у Пљевљима, али ова намера није остварена због противења [[Аустроугарска|Аустроугарске]] и ускраћивања сагласности од стране турске владе.{{sfn|Ракочевић|1983|p=277}} Све до [[1894]]. године, православни [[Срби]] из већег дела Пљеваљскг санџака потпадали су под црквену надлежност [[Херцеговачка епархија|Херцеговачке епархије]] чије је средиште било у [[Мостар]]у. Поменуте године, извршено је усклађивање епархијских граница са политичким уређењем, тако да је читава пљеваљска област потпала под надлежност [[Епархија рашко-призренска|Рашко-призренске епархије]].{{sfn|Ракочевић|1983|p=279}}
Ред 72:
* {{Cite book|ref=harv|last=Ђорђевић|first=Димитрије|authorlink=Димитрије Ђорђевић|chapter=На почетку раздобља ратова|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=174-207}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ракочевић|first=Новица|authorlink=Новица Ракочевић|chapter=Политичке и друштвене прилике|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=uHNpAAAAMAAJ|volume=књ. 6, св. 1|year=1983|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=263-290}}
* {{Cite book|ref=
* Салих Селимовић, ''Стара Рашка у Турским административно-управним подјелама'', Брезнички записи 11-12, Пљевља 1999.
* {{Cite book|ref= harv|last=Јагодић|first=Милош|title=Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир|url=https://books.google.com/books?id=uLsBCwAAQBAJ|year=2010|publisher=[[Историјски институт Београд|Историјски институт САНУ]]}}
| |||