Епископ костајнички Јосиф — разлика између измена
Нова страница: {{Верски поглавар | име = Јосиф Стојановић | слика = | ширина_слике = 270п | оп… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 2. август 2016. у 05:40
Јосиф Стојановић (умро 2. марта 1775. године, Осијек) је био српски православни епископ костајнички од 1754. до 1769. године, а потом и епископ горњокарловачки од 1771. до 1774. године.[1]
| Јосиф Стојановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 1775. |
| Место смрти | Осијек,  Хабзбуршка монархија |
| епископ костајнички | |
| Године | 1754—1769 |
| Претходник | Арсеније Теофановић |
| Наследник | епархија укинута |
| епископ горњокарловачки | |
| Редослед | Данило Јакшић |
| Године | 1771—1774 |
| Претходник | Петар Петровић |
Епископ костајнички
Јосиф Стојановић је био пострижник сремског манастира Врдника и дуго је служио као придворни јеромонах при митрополитском двору у Сремским Карловцима. Након смрти владике Арсенија Теофановића (1753) изабран је за новог костајничког епископа и хиротониса је 20. јануара 1754. године у Сремским Карловцима од стране митрополита Павла Ненадовића. У то време, Костајничка епархија је обухватала област Баније и подручје Вараждинског генералата. Током наредних година, епископ Јосиф се није успешно носио са све већим проблемима на подручју своје епархије, начинивши низ пропуста у управи, чиме је изазвао негодовање свештенства и народа. Након разних невоља, морао је 1769. године бити разрешен од епархијске управе. У исто време, државне власти су користиле нередовно стање за спровођење замисли о укидању ове епархије, што је потом и остварено путем њене поделе, тако да је Банија прикључена [[Епархија горњокарловачка|Горњокарловачкој епархији, док је подручје Вараждинског генералата припојено Пакрачкој епархији.[2]
Епископ горњокарловачки
Када је почетком 1771. године у Плашком умро горњокарловачки епископ Данило Јакшић, карловачки митрополит Јован Ђорђевић (1769-1773) је упркос свим ранијим невољама одлучио да за новог горњокарловачког епископа постави управо Јосифа Стојановића. Ова одлука ускоро се показала као веома штетна пошто је довела до поновног настанка нередовних прилика. Због старости и све лошијег здравља, Јосиф Стојановић је углавном боравио у Костајници, иако је знао да његов повратак на дужност није био добро примљен у епархији. За то време, у преосталом делу епархије завладале су веома несрећне прилике, тако да је 30. јуна 1774. године владика Јосиф коначно одлучио да поднесе оставку. Након разрешења, повукао се у Осијек, где је умро 2. марта 1774. године.[3]
Види још
Референце
- ^ Вуковић 1996, стр. 256.
- ^ Грбић 1891, стр. 100.
- ^ Грбић 1891, стр. 120.
Литература
- Грбић, Манојло (1891). Карловачко владичанство. књ. 2. Карловац.
- Милан Радека, Срби и православље Горње Крајине, Загреб 1963.
- Радека, Милан (1975). Горња Крајина или Карловачко владичанство. Загреб: Савез удружења православних свештеника.
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић.
Спољашње везе