Јосиф Стојановић — разлика између измена

| године1 = [[1754]]—[[17691771]]

'''Јосиф Стојановић''' (умро 2. марта [[1775]]. године, Осијек) је био српски православни епископ костајнички од [[1754]]. до [[17691771]]. године, а потом и епископ горњокарловачки од [[1771]]. до [[1774]]. године.{{sfn|Вуковић|1996|p=256}}

Јосиф Стојановић је био пострижник сремског манастира Врдника и дуго је служио као придворни јеромонах при митрополитском двору у Сремским Карловцима. Након смрти владике [[Арсеније Теофановић|Арсенија Теофановића]] (1753) изабран је за новог костајничког епископа и хиротониса је 20. јануара 1754. године у Сремским Карловцима од стране митрополита [[Павле Ненадовић|Павла Ненадовића]]. У то време, [[Костајничка епархија]] је обухватала област [[Банија|Баније]] и подручје [[Вараждински генералат|Вараждинског генералата]]. Током наредних година, епископ Јосиф се није успешно носио са све већим проблемима на подручју своје епархије, начинивши низ пропуста у управи, чиме је изазвао негодовање свештенства и народа. Након разних невоља, морао је [[1769]]. године бити разрешенпокренут поступак за његово разрешење од епархијске управе. У исто време, државне власти су користиле нередовно стање за спровођење замисли о укидању ове епархије, што је потомтребало и оствареноостварити путем њене поделе, тако да је [[Банија]] прикљученаприпадне [[Епархија горњокарловачка|Горњокарловачкој епархији]], док је подручје [[Вараждински генералат|Вараждинског генералата]] припојенотребало припојити [[Пакрачка епархија|Пакрачкој епархији]]. Сва ова питања, решавана су између [[1769]]. и [[1771]]. године, а за то време владика Јосиф је на разне начине покушавао да се одржи на положају.{{sfn|Грбић|1891|p=100188-192}}

Када је почетком [[1771]]. године у Плашком умро горњокарловачки епископ [[Данило Јакшић]], карловачки митрополит [[Јован Ђорђевић (митрополит)|Јован Ђорђевић]] (1769-1773) је упркос свим ранијим невољама одлучио да за новог горњокарловачког епископа постави управо Јосифа Стојановића. Ова одлука ускоро се показала као веома штетна пошто је довела до поновногдаљег настанкапродубљивања нередовних прилика. Због старости и све лошијег здравља, Јосиф Стојановић је углавном боравио у Костајници, иако је знао да његов повратакопстанак на дужностдужности није био добро примљен у епархији. За то време, у преосталом делу епархије завладале су веома несрећне прилике, тако да је 30. јуна [[1774]]. године владика Јосиф коначно одлучио да поднесе оставку. Након разрешења, повукао се у [[Осијек]], где је умро 2. марта [[1775]]. године.{{sfn|Грбић|1891|p=120193-204}}