Марија Лујза — разлика између измена

Рођена је [[12. децембар|12. децембра]] [[1791]], у [[Беч]]у. Била је друго дете цара [[Франц II, цар Светог римског царства|Франца II]] и његове друге супруге [[Марија Терезија Каролина од Две Сицилије|Марије Терезије Каролине од Две Сицилије]]. Дана [[11. март]]а [[1810]]. се удала за [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона I]] и тако постала француска царица. Церемонија венчања је одржана у капели музеја [[Лувр]]. Наполеон се поново оженио јер је желео да има мушког потомка кога није могао добити са првом супругом Жозефином. Марија је [[20. март]]а [[1811]]. родила дечака [[Наполеон II Бонапарта|Наполеона II]]. Вршила је и улогу [[регент]]а током Наполеонових кампања. Француски народ је Марију врло хладно прихватио и она се увек бојала насилне смрти, као у случају њене тетке [[Марија Антоанета]]. Након Наполеоновог пада [[1814]], он је прогнан из [[Француска|Француске]] а Марија се вратила у [[Аустрија|Аустрију]] и више није видела мужа. Постоје докази да га је Маријатоком варалазаједничког Наполеонаживота варала, и иако је с њим имала деце њихов брак је био само слово на папиру. Споразумом потписаним [[11. април]]a [[1814]], Марија добија три италијанска војводства: [[Парма|Парму]], [[Пјаченца|Пјаченцу]] и [[Гвастала|Гвасталу]]. Удала се [[морганатски|морганатски брак|морганатски]] за свог љубавника [[Адам Алберт фон Најперг|Адама Алберта фон Најперга]] [[1821]]. године. Након његове смрти [[1829]]. године Марија се још једном удаје, такође [[морганатски брак|морганатски]], за [[Чарлс Рене де Бомберес|Чарлса Ренеа де Бомбереса]]. Умрла је [[17. децембар|17. децембра]] [[1847]], у [[Парма|Парми]]. Чарлс ју је надживео и умро је [[1856]].