Павле Вукославић Хрватинић — разлика између измена

м
Разне исправке; козметичке измене
(Нова страница: {{Владар | име = Павле | слика = Medieval Bosnian State Expansion.svg | опис_слике = Доњи Краји у средњовековној Б…)
 
м (Разне исправке; козметичке измене)
}}
 
'''Павле Вукославић Хрватинић''' (умро после 1363.) је био великаш из [[Доњи Краји|Доњих Краја]]. Заједно са братом [[Вук Вукославић|Вуком]] управљао је областима [[Жупа (административна област)|жупа]] [[Бањица (жупа)|Бањице]] и [[Врбања (жупа)|Врбање]] (са градовима [[Котор Варош|Котор]] и [[Кључ (град)|Кључ]]) наследивши свога оца [[Вукослав Хрватинић|Вукослава]].
 
== Породица ==
Павле је припадао великашкој породици [[Хрватинићи|Хрватинића]] која је крајем 13. века овладала босанском земљом [[Доњи Краји]]. Његов деда [[Хрватин Стјепанић|Хрватин]], родоначелник Хрватинића, био је вазал брибирских кнезова [[Шубићи|Шубића]]. Вуков отац звао се Вукослав. Управљао је жупама Бањицом и Врбањом са градом Котором и Кључем. Вукослав је имао тројицу синова: [[Вук Вукославић|Вука]], [[Влатко Вукославић Хрватинић|Влатка]] и Павла<ref>Мргић (2002). стр. 45.</ref><ref>Хрватски биографски лексикон</ref>.
 
== Биографија ==
Павле се помиње у повељи Стефана II Котроманића из 1351. године. Његов брат, Вук, истакао се у ратовима против српског владара Душана (1329. и 1350. године)<ref>ИСН (1999), стрpp. 502, 554-6</ref>. Стефан је, за узврат, као "господин свих босанских земаља и Усоре и Хумске земље и Доњих Краја" издао повељу којом је Вуку и његовом брату Павлу потврдио баштинске поседе у жупама Бањици и Врбањи. Вук се више не помиње у изворима. Хрватинићи су се 1351. године поделили тако да су Вукославићи добили жупу Бањицу, а Павловићи (синови Павла Хрватинића) жупу Земљаник. У име Вукославића наступао је кнез Влатко, а у име Павловића кнез Гргур<ref>Мргић (2002), стрpp. 94</ref><ref>Хрватски биографски лексикон</ref>.
 
Павле се помиње у исправи бана Твртка I Котроманића у којој пише да је он тек недавно приступио бану. Наиме, између босанског бана и угарског краља Лајоша I дошло је 1363. године до сукоба. Угарски краљ Лајош I (1342-1382) наставио је политику учвршћења централне власти који је спроводио његов отац. На почетку владавине је од Твртка узео територије између Цетине и Неретве (Хумска земља) потврдивши му, за узврат, власт над Усором и Соли. Успео је својој власти потчинити и део Доњих Краја. Наиме, синови кнеза Павла, Гргур и Владислав, заједно са Гргуром Стјепанићем, понудили су угарском краљу верну службу. Њихови поседи су 1357. године изузети из власти босанског бана. Изгледа да је на краљеву страну прешао и Павле док је Влатко остао веран босанском бану све до угарског похода из 1364. године када прелази на страну Лајоша. Твртко је Павлу исправом из 1363. године гарантовао личну сигурност и управу над свим територијама које је држао<ref>Хрватски биографски лексикон</ref><ref>Мргић (2008). стр. 78.</ref><ref>Мргић (2002), стрpp. 94</ref>.
 
== Породично стабло ==
<center>{{Ahnentafel-compact5
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
{{reflist}}
 
== Извори ==
* Јелена Мргић; Доњи Краји, крајина средњовековне Босне, Филозофски факултет Бања Лука, Београд (2002)
* [[Хрватски биографски лексикон]], [http://hbl.lzmk.hr/clanak.aspx?id=89#HrvatinStjepanic пдф]
1.572.075

измена