Павловићи — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Упознај Српску |
|||
Ред 1:
{{Радови у току}}
{{Племство|
| презиме = Павловићи
Линија 12 ⟶ 11:
| презимена =
}}
'''Павловићи''' или '''Јабланићи''' су [[Срби|српска]] [[средњи вијек|средњовековна]] породица која је у доба [[краљевина Босна|краљевине Босне]] (крај [[14. век|XIV]] и прва половина [[15. век|XV века]]) управљала [[Исток|источним]] и [[Југоисток|југоисточним]] деловима данашње [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], званом [[Земље Павловића]]. Њихов најпознатији представник и [[родоначелник]] био је [[Павле Раденовић]] (?-[[1415]]). Са завршетком [[пад краљевине Босне под османску власт|османлијског освајања краљевине Босне 1463. године]] Павловићи нестају са историјске сцене.
== Прошлост породице Павловића ==
Најстарији познати члан Павловића био је локални [[властеличић]] [[Раден Јабланић]]. Његов [[син]] [[Павле Раденовић]] (?-[[1415]]) се уздиже током владавине [[Стефан Твртко I Котроманић|Твртка I]] (1338—1391) и постаје један од најмоћнијих [[великаш]]а [[краљевина Босна|краљевине Босне]] владајући простором око [[Криваја (притока Босне)|Криваје]] и [[Прача (река)|Праче]].
Пошто су браћа [[Бељак Санковић|Бељак]] и [[Радич Санковић]] 15. априла [[1391]]. године мимо знања краља Стефана Дабише продали своје посједе у [[Конавли]]ма Дубровнику и тим чином продали државну територију о којој је краљ могао само одлучивати, на Санковиће је кренула војска којуу су предводили војвода [[Влатко Вуковић]] и кнез [[Павле Раденовић]]. Павловићи заузимају [[Конавли|Конавље]] те проширује своје посједе, контролишући са Влатком [[Царина|царину]] на [[Конављанске Леденице|Леденицама]].{{sfn|Спасић, Палавестра, Мрђеновић|1991|p=185}}
Павле одржава добре односе са [[Дубровачка република|Дубровачком републиком]] и [[1397]]. године постаје њен грађанин издавши Дубровчанима повељу о слободној трговини и заштити на његовим поседима. Као један од најмоћнијих велможа краљевине Босне активно учествује у превирањима око власти, како у Босни тако и у [[Мађарска|Мађарској]] подржавајући [[Ладислав Напуљски|Владислава Напуљског]] против [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда Луксембуршког]]. Павле умире [[1415]]. године од последица рањавања које је задобио у лову на Пареној Пољани недалеко од [[Краљева Сутјеска|Краљеве Сутјеске]] односно [[Бобовац|Бобовца]]. Том приликом су га на пољани напали завереници из [[Златоносовићи|породице Златоносовића]], по налогу краља [[Остоја Котроманић|Стефана Остоје]] и [[Сандаљ Хранић Косача|Сандаља Хранића]] нанијевши му смртоносне повреде. Самог Павла су убили Сандаљеви људи, а сина му Петра свезали су и послали у блиски [[Бобовац]].{{sfn|Ћоровић|2001}}
У блиском сродству са овом породицом била је босанска краљица [[Кујава Радиновић]].▼
Наслеђују га синови [[Петар I Павловић|Петар]] (1415—1420), који [[1420]]. године гине у борби са [[Османлије|Османлијама]] и [[Радослав Павловић|Радослав]] (1420—1441) који је био ожењен [[Теодора Вукчић Косача|Теодором]], ћерком [[Вукац Хранић Косача|Вукца Хранића Косаче]] и сестром [[Стефан Вукчић Косача|Стефана Вукчића Косаче]].
== Посед породице Павловић ==▼
Војводе [[Сандаљ Хранић]] и Радослав Павловић су номинално били под краљевом круном. Они су најприје Сандаљ 1419., а затим и Радослав [[1426]]. године продали Дубровчанима свој део Конавља, да би од [[1430]]. до [[1432]]. године водио против њих рат око [[Цавтат]]а освојивши га. Извјесно вријеме владао је мир, али када су Дубровчани почели 1429. године прокопавати малу превлаку којом је Цавтат спојен са копном имајући у виду да га претворе у тврђаву којом би бранили посједе у Конавлима. Ово је засметало Радославу Павловићу, па је то и искористио као повод за рат са Дубровачком републиком, тврдећи да он није продао Конавле већ их само заложио.
У овом рату Дубровник се обратио за помоћ од деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурађа Бранковића]], краља Стефана Твртка Другог Котроманића, султана [[Мурат II|Мурата Другог]], краља Жигмунда. Као најближи савезници били су им Сандаљ Хранић и краљ Твртко. Током октобра 1430. дубровачки посланици су пред султановом портом успјели да докажу да је Радослављева повеља коју је приложио као доказ својих тврдњи фалсификат. Дубровчани су издејствовали да им се врате Конавле и тражили су безуспјешно одштету у износу од 600.000 дуката.
Поред Дуброника, Радослав се сукобљавао и са [[Косаче|Косачама]], породицом своје жене успевши да Стефана Вукчића Косачу потисне из Приморја. У хумском дијелу територија Павловића била је уоквирена територијом [[Косаче|Косача]] и ту се граница мјењала зависно од променљивих односа измешу ове двије породице. Сужавање територије почело је продајом половине Конавала Дубровчанима 1426. (запечаћено миром 1432) и губитком [[Требиње|Требиња]] и [[Врм (жупа)|жупу Врм]] 1438. године, када је га заузео [[Стефан Вукчић]].{{sfn|Спасић, Палавестра, Мрђеновић|1991|p=191}}
После смрти војводе Радослава новембра 1441. године, на чело властелинске куће Павловића долази његов син [[Иваниш Павловић]]. Првим потезима Иваниш је потврдио мир са Дубровником и све уговоре својих претходника, а Дубровчани су децембра 1442. године потврдили Павловићима сва права и повластице. Други дипломатски корак био је измирење са ујаком [[Стефан Вукчић Косача|Стефаном Вукчићем Косачом]], са којим су Павловићи били у сукобу, а који им је преотео територије у приморју.{{sfn|Нивелић|1978}} Умро је 1450. године, а наслиједила су га браћа [[Петар II Павловић|Петар]] и [[Никола Павловић|Никола]]. Њих двојица стају уз краља [[Стефан Томаш Остојић Котроманић|Стефана Томаша]] у борби за одбрану Краљевине Босне против Османлија. Обојица су страдала [[1463]]. године током [[пад краљевине Босне под османску власт|пада краљевине Босне под османлијску власт]], чиме је угашена властелинска породица Павловић.{{sfn|Спасић, Палавестра, Мрђеновић|1991|p=192}}
▲У блиском сродству са овом породицом била је босанска краљица [[Кујава Радиновић]].
[[Датотека:Bosnia around 1412-sr.png|мини|Земља Павловића у средњовјековној Босни]]
Павловића земља је историјска су област која је настала у средњем вијеку као посебна управна цјелина средњовјековне Босне којом је владала династија Павловића. Обухватала је већи дио данашње источне Босне. Назив Павловића земља је узет из патронимика, који су носили двије генерације Павлових потомака. Водећи град Земље Павловића био је [[Град Борач (Рогатица)|град Борач]], који се налазио недалеко од данашњих Месића у [[општина Рогатица|Рогатици]].{{sfn|Ћирковић|2003|p=37}}
Најзначајније тврђаве под њиховом контролом биле су:
* [[
* [[Прача (Пале-Прача)|Прача]]
* [[Градина код Пала]]
Линија 51 ⟶ 60:
* [[Петар II Павловић]] (1450—1463), војвода
* [[Никола Павловић]] (1450—1463), кнез
== Види још ==
* [[Земље Павловића]]
* [[Историја Републике Српске]]
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
{{refbegin}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Ћирквић|first= Сима|authorlink= |coauthors= |title= Павловића земља (Contrata dei Paulovich), Научни скуп: Земља Павловића средњи вијек и период турске владавине, Зборник радова са научног скуп Рогатица, 27-29. јуна 2002|year= 2003|url= |publisher= Независни универзитет Бања Лука|location= Бања Лука|pp=37-45}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Спасић, Палавестра, Мрђеновић|first=Душан;Александар;Душан|title=Родословне таблице и грбови српских династија и властеле |year=1991|publisher=Београд|isbn=978-86-7685-007-5}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Ћоровић|first=Владимир|title=Историја српскога народа|year=2001|publisher= Јанус|location= Београд|url=http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index.html|}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Нивелић|first=Борис|title=Војвода Иваниш Павловић|year=1978|publisher= Прилози Института за историју 14-15|location= Сарајево|}}
* {{Cite book|ref=harv|last1=Ацовић|first1=Драгомир М.| authorlink1 = Драгомир Ацовић|year=2008|title=Хералдика и Срби|publisher=Завод за уџбенике | location = Београд|id=}} {{COBISS|ID=152135692}}
{{refend}}
| |||