Томислав Трпимировић — разлика између измена

'''Томислав (-{I}-) Трпимировић''' је наводно био [[кнез]] [[Кнежевина Далмација и Либурнија|средњевековне Хрватске]] (910—925), оснивач и први владар (925—928) [[Краљевина Хрватска (средњи век)|краљевине Хрватске]] и најмоћнији [[списак хрватских владара|хрватски владар]], али о коме постоји изузетно мали број података из примарних историјских извора. Највећи део његовог животописа је из пера хрватских историографа 19. века, који су направиличесто фалсификатбили вођени романтичарским и великонационалним идејама.{{sfn|Fine|1991|pp=248}}

Занимљиво је да се ништа о хрватском владару Томиславу не налази у делу "[[De administrando imperio|О управљању Царством]]" (''De administrando imperio'') [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]], који опширно пише о Хрватској тога времена, или пак код "оца хрватске историографије", [[Иван Лучић|Ивана Лучића]], у "[[Шест књига о краљевству Хрватске и Далмације]]" (''De regno Croatiae et Dalmatiae libri sex'') из [[1666]]. године. Иван Лучић је чак сматрао да су списи сплитских сабора фалсификати<ref>Ioannis Lucii Dalmatini De Regno Dalmatiae et Croatiae Libri Sex, Amstelaedami, 1666, lib. II, cap. VI. pp. 73–75.</ref>. Такође, Томислава није поменуо ни хрватски хроничар [[Иван Томашић]] век раније, у свом делу ''"Chronicon breve regni Croatiae"''. У бити, Тома Архиђакон је први хроничар који помиње краља Томислава и сведочи да је за његова живота (1200—1268) постојало "нејасно, слабо сећање и знање о збивањима у 10. столећу."{{sfn|Goldstein|1985|pp=24}} Исти хроничар тврди да су тек [[Стјепан Држислав|Држислав]] и његови наследници називани краљевима Хрватске и Далмације.{{sfn|Goldstein|1985|pp=24}} Популаризацији Томислава као великог хрватског средњевековног владара, допринео је у 19. веку хрватски историчар [[Вјекослав Клаић]] у часопису "Хрватска липа" (фалсификовани чланак "Томислав, први краљ хрватски", Хрватска липа, бр. 21, год. I, 23. V 1875. pp. 170–172), "што је био незаобилазан фактор у процесу настајања хрватске националне свести, а уклапало се у тзв. Ватиканско-немачку историографску школу која у то време почиње да осваја. Дакле, у исто време припрема се тзв. Призренска лига и национално освешћивање Албанаца, сточара из Азије, који су у Европу дошли најпре на Сицилију у 15. веку, тако да се православни Срби у наредних 35-40 година налазе између чекића и наковња, католичанства и ислама, често принуђени да животе спасавају приклањањем некој од тих религија. Посебно у Херцеговини и Крајини, на Косову и Метохији и данашњој северној Албанији и простору некадашњег Новопазарског санџака. " {{sfn|Goldstein|1985|pp=25}}