Томислав Трпимировић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Враћене измене 91.186.70.15 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa |
||
Ред 30:
}}
'''Томислав (-{I}-) Трпимировић''' је
== Историјски извори ==
Ред 40:
У другим издањима, на истом месту се појављује уместо Томислава, имена: '''Полислав''' (''...chomu bisse jme Polislavf.''{{sfn|Живковић|2009|pp=66}}), '''Себијслав''' (''...cha mu ime bisse Sebijslavf...''{{sfn|Живковић|2009|pp=68}}), или на латинском "Sebeslavus rex"{{sfn|Живковић|2009|pp=68}} и "Thomislavus rex"{{sfn|Живковић|2009|pp=66}}.
Занимљиво је да се ништа о хрватском владару Томиславу не налази у делу "[[De administrando imperio|О управљању Царством]]" (''De administrando imperio'') [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]], који опширно пише о Хрватској тога времена, или пак код "оца хрватске историографије", [[Иван Лучић|Ивана Лучића]], у "[[Шест књига о краљевству Хрватске и Далмације]]" (''De regno Croatiae et Dalmatiae libri sex'') из [[1666]]. године. Иван Лучић је чак сматрао да су списи сплитских сабора фалсификати<ref>Ioannis Lucii Dalmatini De Regno Dalmatiae et Croatiae Libri Sex, Amstelaedami, 1666, lib. II, cap. VI. pp. 73–75.</ref>. Такође, Томислава није поменуо ни хрватски хроничар [[Иван Томашић]] век раније, у свом делу ''"Chronicon breve regni Croatiae"''. У бити, Тома Архиђакон је први хроничар који помиње краља Томислава и сведочи да је за његова живота (1200—1268) постојало "нејасно, слабо сећање и знање о збивањима у 10. столећу."{{sfn|Goldstein|1985|pp=24}} Исти хроничар тврди да су тек [[Стјепан Држислав|Држислав]] и његови наследници називани краљевима Хрватске и Далмације.{{sfn|Goldstein|1985|pp=24}} Популаризацији Томислава као великог хрватског средњевековног владара, допринео је у 19. веку хрватски историчар [[Вјекослав Клаић]] у часопису "Хрватска липа" (
== Владање ==
|