Црква Светог Ахилија у Ариљу — разлика између измена

'''Црква Светог Ахилија''' је смештена на узвишењу у средишту данашњег [[Ариље|Ариља]] и задужбина је краља [[Стефан Драгутин|Драгутина]] (краљ Србије [[1276]] — [[1282]], [[краљ Срема]] 1282—1316) са краја [[13. век|XIII века]]. Има основу једнобродне грађевине са [[нартекс]]ом и [[егзонартекс]]ом, а подигнута је у [[Рашки стил|Рашком стилу]], у коме јединствена по својим ''витким, издуженим пропроцијама и фасадама рашчлањеним пиластрима и слепим аркадама''<ref name="СК" />. Израда [[фрескопис]]а је завршена [[1296]]. године и израђен је традицијама [[златно доба српског сликарства|монументалног стила српског фрескосликарства XIII века]], а у њему се истичу портрети самог Драгутина, затим његове супруге [[Каталина Арпадовић|Каталине]] и њихових синова ([[Стефан Урошиц Немањић|Урошиц]] и [[Стефан Владислав II|Владислав]]), као и његовог брата, краља [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]] (1282—1321). Манастир је постојао и пре Драгутиновог доба, а у њему је од [[1219]]. године<ref name="ВМ">{{ВМ-ПМ}}</ref> било седиште [[Моравичка епархија|моравичкогморавичких епископа]] и потоњих митрополита, који су се понекад називали и [[Ариљска епархија|ариљским]]. Сам локалитет је можда као манастир постојао још од доба цара [[Самуило (цар)|Самуила]] ([[976]] — [[1014]]), који је [[ахил Лариски|светом Ахилију]] подигао [[Манастир светог Ахилија у Преспи|велики манастир]] у својој престоници Преспи. Манастир је био епископскоархијерејско седиште и [[1433]]. године, а [[1650]]. године се помиње као запустео. Крајем [[19. век|XIX века]] у цркви се налазио празан гроб светог Ахилија, а српски [[генеалогија|родослови]] наводе да је у њој био сахрањен и Драгутинов син Урошиц, из чијих моштију је текло [[смирна (смола)|миро]]<ref name="ВМ" />.

Црква светог Ахилија је подигнута на остацима манастирске цркве у којој је било седиште епископије[[Моравичка епархија|Моравичке епархије]] од [[1219]]. године. Црква има основу једнобродне грађевине, над којом се уздиже [[купола]], са нартексом и нешто касније дограђеним егзонартекс, тако по основи одговара црквама Рашког стила, развијене основе. [[Олтар]]ски део јој је троделан, певнице имају [[Правоугаоник|правоугаону]] основу, а поједина [[Архитектура|архитектонска]] решења је чине јединственом међу црквама Рашког стила. Сама купола има шест [[прозор]]а, што је редак случај код српских цркава<ref>{{АД-МА}}</ref>.