Војислав Маринковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ali je tacna
Поништена измена 11981214 корисника BokicaK (разговор) promeniti formulaciju
Ред 52:
| наследник 5 =
}}
'''Војислав Д. Маринковић''' ([[Београд]], [[13. мај]] [[1876]] — Београд, [[18. септембар]] [[1935]]) је био српски економиста и политичар, министар. Средином двадесетих година Маринковић и [[Коста Кумануди]] били су продужене руке краља [[Александар I Карађорђевић|Александра]] у [[Демократска странка (Југославија)|Демократској странци]].
 
== Биографија ==
Ред 69:
Био је [[Списак министара народне привреде Србије|министар народне привреде]] у влади Н. Пашића од 1914. до 1917. Учествовао је током 1917. у преговорима о [[Крфска декларација|Крфској]] и [[Женевски споразум|Женевској декларацији]], као представник Напредне странке. На Међусавезничкој конференцији у Паризу 1916. заступао је Краљевину Србију. Током рата постао је председник Напредне странке (1915). Био је један од оснивача Југословенске демократске лиге 1918, а касније и Демократске заједнице 1919 (Демократске странке).
 
По окончању рата постављен је за министра трговине и индустрије. Министар унутрашњих дела био је од 1921. до 1922, када је поднео оставку. У влади Љ. Давидовића 1924. кратко је био министар иностраних дела. Средином двадесетих година краљеву продужену руку су међу демократима чинили [[Коста Кумануди]] и Војислав Маринковић.{{sfn|Петрановић|1988|pp=133}}
 
Други пут је постао министар иностраних послова 16. априла 1927. и на тој дужности остао је до повлачења с власти 3. јула 1932. Као министар иностраних послова учествовао је на бројним међународним конференцијама. У званичним посетама био је у Француској 1927, Румунији и Грчкој 1930, у Пољској 1931. У Паризу је потписао југословенско-француски уговор о пријатељству и арбитражи. Био је заговорник ратификовања [[Нептунска конвенција|Нептунске конвенције]] коју је предао Народној скупштини 1928.