Војислав Маринковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{друго значење0}}
{{Политичар
Линија 52 ⟶ 51:
| наследник 5 =
}}
'''Војислав Д. Маринковић''' ([[Београд]], [[13. мај]] [[1876]] — Београд, [[18. септембар]] [[1935]]) је био српски економиста и политичар, министар. Средином двадесетих година Маринковић и [[Коста Кумануди]] били су вође десног крила [[Демократска странка (Југославија)|Демократској странци]] које је подржавало аутиритативну владавину краља [[Александар I Карађорђевић|Александра]].
 
== Биографија ==
Линија 69 ⟶ 68:
Био је [[Списак министара народне привреде Србије|министар народне привреде]] у влади Н. Пашића од 1914. до 1917. Учествовао је током 1917. у преговорима о [[Крфска декларација|Крфској]] и [[Женевски споразум|Женевској декларацији]], као представник Напредне странке. На Међусавезничкој конференцији у Паризу 1916. заступао је Краљевину Србију. Током рата постао је председник Напредне странке (1915). Био је један од оснивача Југословенске демократске лиге 1918, а касније и Демократске заједнице 1919 (Демократске странке).
 
По окончању рата постављен је за министра трговине и индустрије. Министар унутрашњих дела био је од 1921. до 1922, када је поднео оставку. У влади Љ. Давидовића 1924. кратко је био министар иностраних дела. Средином двадесетих година краљеву продужену руку су међу демократима чинили [[Коста Кумануди]] и Војислав Маринковић.{{sfn|Петрановић|1988|ppp=133}} Краљ Александар је поверио мандат [[Велимир Вукићевић|Велимиру Вукићевићу]] желео да образује владу радикала и демократа. Десно, конзервативно крило демократа, предвођено Маринковићем и Кумадунијем, је свој улазак у владу условило расписивањем нових избора и изузеће из владе [[Божидар Максимовић|Божидара Максимовића]] и других радикала који су жестоко нападали демократе на претходним изборима. И група радикала око Вукићевића и група радикала око [[Аца Станојевић|Аце Станојевића]] је такође тражила нове изборе надајући се јачањем своје позиције у скуптштини. После добијања обећања да ће ови услови бити испуњени, Максимовић је добио пристанак [[Љуба Давидовић|Љубе Давидовића]] да демократе уђу у странку. Међутим, Узуновићево и Максимовићево крило радикала је још увек било јако у скупштини и противило се изборима. Када се придружио и министар вера [[Милан Сршкић]], краљ Александар је распустио скупштину и расписао нове изборе.{{sfn|Fogelquist|2011|ppp=300}}
 
Други пут је постао министар иностраних послова 16. априла 1927. и на тој дужности остао је до повлачења с власти 3. јула 1932. Као министар иностраних послова учествовао је на бројним међународним конференцијама. У званичним посетама био је у Француској 1927, Румунији и Грчкој 1930, у Пољској 1931. У Паризу је потписао југословенско-француски уговор о пријатељству и арбитражи. Био је заговорник ратификовања [[Нептунска конвенција|Нептунске конвенције]] коју је предао Народној скупштини 1928.
Линија 77 ⟶ 76:
Учествовао је и у раду [[Друштво народа|Друштва народа]]. Био је присутан на скупштинама Друштва народа (1924, 1927, 1928, 1929, 1930, 1932), као и у Политичкој комисији, за чијег је председника изабран 1928. Учествовао је и на већини заседања Савета Друштва народа, а у мају 1930. на 59. заседању изабран је за председника Савета са мандатом од три године. Један је од иницијатора и оснивача Одбора за мир 1929. у Француској, Чехословачкој, Румунији и Југославији. Учествовао је на састанцима Бријановог комитета за Европску унију 1930. и 1931, и на Конференцији за разоружање у Женеви 1932.
 
=== Шестојануарска диктатура и ЈРСД ===
 
Међу краљевим присталицама није било јединствених погледа о диктатури. Војислав Маринковић залагао да се вануставни период превазиђе и апсолутизам замени доношењем устава, док је генерал Петар Живковић био за продужење диктатуре.{{sfn|Петрановић|1988|ppp=191}} Доношењем октроисаног [[Септембарски устав|Септембарског устава]] група радикалских ([[Никола Узуновић]], [[Милан Сршкић]] и [[Божидар Максимовић]]) и демократских (Маринковић, Кумануди) политичара блиских двору су основали нову политичку групацију - [[Југословенска радикална сељачка демократија|Југословенску радикалну сељачку демократију]], која је подржавала краља Александра. Петар Живковић је био приморан да се повуче због бројних демонстрација у држави, па је краљ Александар је априла 1932. поставио Маринковића на дужност [[Списак председника влада Југославије|председника]] [[Министарски савет Краљевине Југославије|Министарског савета]].{{sfn|Петрановић|1988|ppp=203}} Са власти се повукао јула исте године.
 
Био је кратко потпредседник у министарству Николе Узуновића, крајем 1934.
Линија 90 ⟶ 89:
 
== Извори ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==