Војислав Маринковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{друго значење0}}
{{Политичар
Линија 52 ⟶ 51:
| наследник 5 =
}}
'''Војислав Д. Маринковић''' ([[Београд]], [[13. мај]] [[1876]] — Београд, [[18. септембар]] [[1935]]) је био српски економиста и политичар, министар. Средином двадесетих година Маринковић и [[Коста Кумануди]] били су вође десног крила [[Демократска странка (Југославија)|Демократској странци]] које је подржавало аутиритативну владавину краља
== Биографија ==
Линија 69 ⟶ 68:
Био је [[Списак министара народне привреде Србије|министар народне привреде]] у влади Н. Пашића од 1914. до 1917. Учествовао је током 1917. у преговорима о [[Крфска декларација|Крфској]] и [[Женевски споразум|Женевској декларацији]], као представник Напредне странке. На Међусавезничкој конференцији у Паризу 1916. заступао је Краљевину Србију. Током рата постао је председник Напредне странке (1915). Био је један од оснивача Југословенске демократске лиге 1918, а касније и Демократске заједнице 1919 (Демократске странке).
По окончању рата постављен је за министра трговине и индустрије. Министар унутрашњих дела био је од 1921. до 1922, када је поднео оставку. У влади Љ. Давидовића 1924. кратко је био министар иностраних дела. Средином двадесетих година краљеву продужену руку су међу демократима чинили [[Коста Кумануди]] и Војислав Маринковић.{{sfn|Петрановић|1988|
Други пут је постао министар иностраних послова 16. априла 1927. и на тој дужности остао је до повлачења с власти 3. јула 1932. Као министар иностраних послова учествовао је на бројним међународним конференцијама. У званичним посетама био је у Француској 1927, Румунији и Грчкој 1930, у Пољској 1931. У Паризу је потписао југословенско-француски уговор о пријатељству и арбитражи. Био је заговорник ратификовања [[Нептунска конвенција|Нептунске конвенције]] коју је предао Народној скупштини 1928.
Линија 77 ⟶ 76:
Учествовао је и у раду [[Друштво народа|Друштва народа]]. Био је присутан на скупштинама Друштва народа (1924, 1927, 1928, 1929, 1930, 1932), као и у Политичкој комисији, за чијег је председника изабран 1928. Учествовао је и на већини заседања Савета Друштва народа, а у мају 1930. на 59. заседању изабран је за председника Савета са мандатом од три године. Један је од иницијатора и оснивача Одбора за мир 1929. у Француској, Чехословачкој, Румунији и Југославији. Учествовао је на састанцима Бријановог комитета за Европску унију 1930. и 1931, и на Конференцији за разоружање у Женеви 1932.
=== Шестојануарска диктатура и ЈРСД ===
Међу краљевим присталицама није било јединствених погледа о диктатури. Војислав Маринковић залагао да се вануставни период превазиђе и апсолутизам замени доношењем устава, док је генерал Петар Живковић био за продужење диктатуре.{{sfn|Петрановић|1988|
Био је кратко потпредседник у министарству Николе Узуновића, крајем 1934.
Линија 90 ⟶ 89:
== Извори ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
|