Braveova rešetka — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 2:
:<math>R = n_1 \vec{a}_1 + n_2 \vec{a}_2 + n_3 \vec{a}_3,</math>
gde su <math>\vec{a}_1, \vec{a}_2, \vec{a}_3</math> primitivni vektori Braveove rešetke, a <math>n_1, n_2, n_3 \in \mathbf{Z}</math>.<ref>N. Ashcroft; N. D. Mermin, ''Solid State Physics'', 1976, Saunders College, ISBN 0-03-083993-9</ref>
Primitvna ćelija je najmanji deo Braveove rešetke kojim se može generisati cela rešetka. Jedna Braveova rešetka može imati više različitih primitivnih ćelija. Vigner-Zajcova ćelija je jedna mogućnost izbora za primitivnu ćeliju. Vigner-Zajcova ćelija obuhvata čvor i svu oblast koja je bliže ovom čvoru nego bilo kom drugom čvoru. Vigner-Zajcova ćelija je pogodan izbor za primitivnu ćeliju zato što ta ćelija ima sve simetrije koje poseduje i cela rešetka.
== Podela ==
Линија 71 ⟶ 73:
* Prostorno centrirana rešetka (BCC) može da se vidi i kao kubna rešetka sa bazisom od 2 identična atoma.
* Površinski centrirana rečetka (FCC) može da se posmatra i kao kubna rešetka sa bazisom od 4 ista atoma.
== Recipročna rešetka Braveove rešetke ==
Recipročna rešetka Braveove rešetke je skup vektora <math>\vec{k}</math> u prostoru takvih da [[ravan talas|ravni talasi]] određeni vektorima <math>\vec{k}</math> budu periodični sa periodom <math>\vec{R}</math> koji određuje početnu Braveovu rešetku:
:<math>e^{i\vec{k}(\vec{r}+\vec{R})}=e^{i\vec{k}\vec{R}}.</math>
Odavde se dobija uslov koji određuje recipročnu rešetku Braveove rešetke:
:<math>e^{i\vec{k}\vec{R}}=1.</math>
Recipročna rešetka je Braveova rešetka u [[inverzni prostor|inverznom prostoru]]. Takođe, recipročna rešetka recipročne rešetke je početna Braveova rešetka. Recipročna rešetka se ne može definisati za rešetku sa bazisom.
== Reference ==
| |||