Естетика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м →‎Природа и задатак естетике: ијекавица у екавица.
Ред 8:
== Природа и задатак естетике ==
 
Естетика је обухватнија од филозофије умјетностиуметности, која је једна од њених грана. Она се не бави само природом и вриједношћувредношћу умјетностиуметности, већ такође одговорима на природне објекте који налазе свој израз у језику лијепоглепог и ружног. Ипак, на самом почетку појмови као што су лијепо и ружно наилазе на проблеме пошто изгледају сувише нејасни и субјективни када је у питању примјенапримена њиховог значења на оне ствари које их егземплификују и оне које не. Скоро све може бити виђено као лијеполепо од стране једног појединца или из неког угла; различити људи примјењују појам лијепо на скроз различите ствари и објекте, из разлога који често имају врло мало или ништа заједничко. Може бити да овдје, као подлога, постоји неко јединствено вјеровањеверовање које мотивише те судове. Такође може бити, међутим, да појам лијепо нема смисла изузев као израз једне намјеренамере, коју различити људи повезују са различитим стањима ствари.
 
Шта је задатак естетике? Да ли естетски доживљај треба објаснити као посебну врсту ужитка, или посебну врсту искуства? Можда као посебну врсту [[расуђивање|расуђивања]] или као посебну врсту односа према свијетусвету или као посебну врсту квалитета? Свако од наведених питања је било предмет анализе кроз [[историја филозофије|историју филозофије]]. ЊемачкиНемачки филозоф рационалиста [[Баумгартен|Александер Баумгартен]] је први употријебиоупотребио појам естетика, [[1735]]. године, у значењу „осјећајна перцепција“ а који је требало да буде у супротности са [[логика|логиком]], односно науком интелекта.<ref name=”Baumgarten, 1954”>-{Baumgarten, Alexander. ''Meditationes philosophicae de nonnulis ad poema pertinentilous''. Halle}-, 1735. Превод на енглески: -{K. Aschenbrenner}- и -{W. Holther}- као ''-{Reflections on Poetry}-''. -{Berkeley: University of California Press}-, 1954. {{en}}</ref>
 
Иако је њемачки [[рационализам]] естетици дао име и прву дефиницију, британски [[емпиризам]] је поставио њене оквире као филозофске дисциплине и трасирао пут за њен будући развој. Главни проблем естетике који је заокупљао мислиоце осамнаестог вијека тицао се природе естетског суда, односно расуђивања о укусу. Ако је естетика требало да постане озбиљна филозофска дисциплина, онда се морала заснивати на принципима који могу оправдати естетске судове и разликовати их од обичних израза свиђања и несвиђања. У исто вријемевреме, емпиристи су сматрали да естетски судови зависе од субјективних осјећајаосећаја ужитка. [[Франсис Хјучисон|Хјучисон]]<ref name="Hutcheson"> -{Hutcheson, Francis. ''An Inquiry concerning Beauty, Order, Harmony, Design''}-. Приредио -{Peter Kivy. The Hague: Martinus Nijhoff}-, 1973.</ref>, [[Хјум]] и њихови насљедници су сматрали да је естетски суд, на првом мјестуместу, суд о томе да ли је нешто лијепо, тако да је примарни изазов био одредити да ли постоји посебна врста ужитка која је одговарајући одговор на љепоту, или, да ли говоримо о посебној врсти суда када за један објекат кажемо да посједује љепотулепоту.
 
== Љепота ==