Википедија

Шестојануарска диктатура — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 11:
Искористивши смрт Стјепана Радића и блокаду рада Народне скупштине, краљ Александар је у краљевској прокламацији објављеној [[6. јануар]]а [[1929]]. објавио да су ''„ти жалосни раздори и догађаји (...) поколебали код Народа веру у корисност те установе“'' те да зато између краља и народа ''„не може и не сме бити више посредника“''. Краљ је укинуо [[Видовдански устав]] и лично преузео законодавну и извршну власт, а за председника Министарског савјета је именовао генерала [[Петар Живковић|Петра Живковића]]. Такође су на неке друге цивилне дужности доведене војне особе, посебно у Хрватској и [[Стара Србија|Старој Србији]]. Народна скупштина је распуштена, забрањен рад свих политичких странака, уведена строга [[цензура]] новина и књига, забрањени сви политички зборови, националне, синдикалне и верске организације, забрањена је употреба националних имена и амблема. Такође је проширен и допуњен [[Закон о заштити државе]] и уведен [[Државни суд за заштиту државе]] при Касационом суду у Београду.
 
Диктатуром је прокламована идеологија ''„интегралног југословенства“'', а име државе је промијењено [[3. октобар|3. октобра]] 1929. године у [[Краљевина Југославија]]. Земља је административно подељена у девет [[бановине Краљевине Југославије|бановина]] које нису пратиле историјске границе, са изричитим циљем да се историјске покрајине разбију.{{sfn|Петрановић|1988|ppp=190}}
# [[Вардарска бановина]] ([[Скопље]]);
# [[Моравска бановина]] ([[Ниш]]);
Ред 30:
=== Политички обрачуни са радикалним групама ===
 
Током диктатуре су биле ограничене политичке слободе, полиција је прогонила илегалне радикалне групе као што су хрватски и македонски националисти, албански и црногорски сепаратисти и комунисти, против којих је још [[1920]]. била донесена [[Обзнана]]. Водство КПЈ се припремало за оружани устанак, па је око 400 чланова [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а убијено је у периоду од [[1929]]. до [[1932]]. године. Овако великим жртвама допринела је директива водства КПЈ за припрему оружаног устанка, подстакнута проценом Шестог конгреса [[Коминтерна|Коминтерне]] о приближавању опште кризе капитализма. Поред комуниста, диктатури су се противили и лево крило [[Земљорадничка странка|Земљорадничке странке]] [[Драгољуб Јовановић|Драгољуба Јовановића]] и лево крило [[Демократска странка|Демократске странке]] [[Љуба Давидовић|Љубе Давидовића]], [[Хрватска сељачка странка]], [[Самостална демократска странка]] и крило [[НРС|Народне радикалне странке]] на челу са [[Аца Станојевић|Ацом Станојевићем]].{{sfn|Fogelquist|2011|ppp=345}} [[Влатко Мачек]] је у децембру 1929. ухапшен и дуго држан у затвору, али је пуштен без оптужбе. Потпредседник ХСС-а Јосип Предавац ухапшен је због слома Сељачке задружне банке и осуђен на 2 и по године затвора. Мачек у својим Мемоарима тврди да је пропаст банке уствари изазвала држава, која је преко Југословенске народне банке контролисала банскарски систем. Касније, у јулу 1933, Предавец је убијен.
 
Светозар Прибићевић је прво интерниран у [[Брус]] ([[Србија]]), а затим му је због лошег здравља допуштено да напусти земљу.<ref name="парламентаризам" /> Умро је у Чехословачкој [[1936]]. године. У емиграцију одлазе ХСС-ови прваци Јурај Крњевић и Аугуст Кошутић, као и радикални националисти [[Анте Павелић]] (посланик Народне скупштине из редова Хрватског блока), Густав Перчец, Бранимир Јелић и др.
Ред 50:
=== Октроисани устав и крај диктатуре ===
 
Краљ је [[3. септембар|3. септембра]] [[1931]]. године одустао од отворене диктатуре и донео је [[Септембарски устав|Октроисани устав]]. Спроведени су [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1931.|формални парламентарни избори]] на којима се појавила само једна странка, режимска Југословенско радничко-сељачка демократија, касније преименована у [[Југословенска национална странка|Југословенску националну странку]].{{sfn|Петрановић|1988|ppp=207}} Тиме је окончана Шестојануарска диктатура.
 
Диктатура је имала врло уску социјалну и политичку базу, а економски је била неуспешна.{{sfn|Петрановић|1988|pp=192–193}} Исте године кад је диктатура уведена, у свету је избила велика економска криза, која је погодила и Југославију. Диктатура је економски погодовала само крупним капиталистима, а идеологија уништења националних разлика изазвала је код свих народа супротан учинак.{{sfn|Петрановић|1988|pp=192–193}}
Ред 56:
== Страдали током Шестојануарске диктатуре ==
Неке од најистакнутијих личности, страдалих током Шестојануарске дикатуре, су:
* [[Јосип Адамић]] ([[1907]]—[[1931]]1907—1931), члан МК КПЈ за Загреб и секретар ПК СКОЈ-а за Хрватску, убијен [[15. октобар|15. октобра]] 1931. године у [[Загреб]]у;
* [[Маријан Браун]], члан ПК КПЈ за БиХ и секретар МК КПЈ за Сарајево, убијен јула [[1930]]. године у [[Сарајево|Сарајеву]];
* [[Брацан Брацановић]] ([[1893]]—[[1929]]1893—1929), члан [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и секретар ПК КПЈ за Србију, убијен августа 1929. године у [[Београд]]у;
* [[Божо Видас Вук]] (1893—1931), члан ЦК КПЈ, убијен новембра 1931. године у Загребу;
* [[Јосип Дебељак]] (1902—1931), секретар [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а, убијен 15. октобра 1931. године у Загребу;
Ред 69:
* [[Славко Орешки]] (1901—1929), вођа технике ЦК СКОЈ-а, погинуо у борби с полицијом, у Самобору, 27. јула 1929. године;
* [[Перо Поповић Ага]] (1905—1930), организациони секретар ЦК СКОЈ-а, убијен 14. августа 1930. године у Загребу;
* [[Јосип Предавец]] ([[1884]]—[[1933]]1884—1933), историчар, политичар, потпредседник [[Хрватска сељачка странка|ХСС]]-а, убијен на кућном прагу у [[Дуго Село|Дугом Селу]] [[14. јул]]а 1933. године;
* [[Риста Самарџић]] (1895—1930), члан Политбироа ЦК КПЈ, убијен октобра 1930. године у Загребу;
* [[Јосип Хаук]], члан МК КПЈ за [[Осијек]], убијен [[29. август]]а 1929. године у Осијеку;
Ред 83:
! '''број процеса'''
! '''број осуђених'''
! '''свеукупно година <br />и месеци робије'''
! '''вечно'''
! '''на смрт'''
Ред 94:
|
|
| 6 осуђено <br />у одсуству
|-
| осуђени у ''усташким'' <br />процесима<ref>Напомена: под осуђене у ''усташким'' процесима подразумевају се сви припадници хрватске политичке деснице, попут националиста, [[франковци|франковаца]], [[усташе|усташа]] (од 1931/32), тзв. националних револуционара и осталих.</ref>
| 85
| 340
Ред 175:
* {{Cite book |ref= harv|last=Петрановић|first=Бранко|authorlink= Бранко Петрановић|coauthors= |title=Историја Југославије, књига I - Краљевина Југославија|year=1988|url = |publisher=Нолит |location= Београд|id=}}
* {{cite book|ref= harv|last=Fogelquist|first=Alan|title=Politics and Economic Policy in Yugoslavia, 1918-1929|url=http://books.google.com/books?id=-pdRAwAAQBAJ&pg=PA300|year=2011|publisher=Lulu.com|isbn=978-1-257-94299-2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Tomasevich|first=Jozo|authorlink=Јозо Томашевић|title=War and Revolution in Yugoslavia: 1941 - 19451941—1945.|url = http://books.google.com/books?id=fqUSGevFe5MC|year=2001 |publisher=Stanford University Press|isbn=978-0-8047-7924-1}}
 
[[Категорија:Политика Краљевине Југославије]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Шестојануарска_диктатура”