Битка на Палежу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Додатак податка о шанцу и спахијама
Ред 21:
До неких српских старешина у Кличевачком шанцу доспео је глас да је 300 [[спахија]] дошло у тек ослобођени Палеж и заузело га и да се Срби нису могли одупрети, већ да доносе храну Турцима. Устаници тада одреде [[капетан Јовица|капетана Јовицу]] да оде са 100 коњаника до Палежа. Он је успут сакупио и нешто пешака ноћу код [[Грабовац (Обреновац)|Грабовца]], па се упути ка Палежу.<ref>Константин Н. Ненадовић-Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа врховног вожда, ослободиоца и владара Србије и живот његових Војвода и јунака-Као градиво за Србску историју од године 1804 до 1813 и на даље-pp. 370.</ref>
 
Кнез Милош Обреновић дође из [[Црнућ]]а у село [[Удивац|Удивица]] на [[Сава|Сави]]. Ту добије информацију да су војводе које су прешле из Срема очистиле претходно Палеж од Турака, али да су Турци по њиховом одласку ка [[Ваљево|Ваљеву]] дошли са око 300 спахија и заузели Палеж поново, и да у шанцу у Палежу топом контролишу насеље, а да је капетан Јовица дошао са војском да гони Турке. Милош из [[Ушће|Ушћа]] крене ка Палежу, где се састане са капетаном Јовицом. Ту га Јовица извести о намери [[Молер]]а да пређе у [[смедеревски санџак|тадашњу Србију]].
 
Тада се њих двојица договоре да се Милош тајно састане са Молером у Срему. Капетан Јовица тада испрати Милоша преко Саве у [[Прогаре]] на тајни састанак са Молером. Тада устаници почну да праве домуз арабе, свињска кола на која су закуцали даске ради заклона... Потом устаници крену ка Палежу и почну дозивати Турке, па опколе Палеж са јужне и западне стране и почну пуцати из пушака. Турци се тада поплаше, па почну бежати лађама. Једна претоварена лађа им потоне и тада погине 100 Турака. Такође им је потонуо и чето-кајник са топом. Оне Турке који су прешли Колубару дочекао је у бусији капетан Ђуро из Црвене Јабуке и све их потукао.<ref>Константин Н. Ненадовић-Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа врховног вожда, ослободиоца и владара Србије и живот његових Војвода и јунака-Као градиво за Србску историју од године 1804 до 1813 и на даље-pp. 371.</ref> Устаници су после извукли чето-кајик и лађу и искористили топ, за кога је Милош наредио да се изради лафет. <ref>Константин Н. Ненадовић-Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа врховног вожда, ослободиоца и владара Србије и живот његових Војвода и јунака-Као градиво за Србску историју од године 1804 до 1813 и на даље-pp. 372.</ref>Палеж је после битке био спаљен.