Трговина људима — разлика између измена

Спајање са Трговина женама и сређивање
м (Бот: исправљена преусмерења)
(Спајање са Трговина женама и сређивање)
Годишње око два милиона и 400 хиљада људи постају жртве трговине људима, а криминалне организације које се тима баве зарађују око три милијарде долара годишње<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/974306/%D0%97%D0%B0%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8+%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B3+%D1%82%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5+%D1%99%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B0.html РТС: Зачарани круг трговине људима (18.10.2011)], Приступљено 25. 4. 2013.</ref>.
 
[[Европски дан борбе против трговине људима]] обележава се [[18. октобар|18. октобра]].
 
== Историја ==
 
Трговина људима је облик криминалитета свеприсутан од давнина. Од 1990-тих година бива актуелизован бројним међународним активностима. Од 2003. године трговина људима је у кривичном законодавству Србије предвиђено као кривично дело. Трговина људима праћена је бројним кривичним делима као што су: принуда, превара, отмица, силовање, наношење телесних повреда.
 
*== [[Трговина женама]] ==
Трговина жена представља ужи појам у оквиру општег појма трговине људима.
 
=== Појавни облици ===
Трговина женама јавља се у три појавна облика:
* Трговина женама у циљу сексуалне експлоатације
* Трговина женама у циљу експлоаације (домаћег) рада
* Трговина женама у циљу склапања брака
 
Треба правити разлику између трговине женама и проституције. Основна разлика састоји се у томе да трговина женама подразумева ропски однос, односно одсуство слободе одлучивања и кретања - жена је власништво особе која ју је купила и не може својом вољом престати да се бави проституцијом, односно напустити свог власника.
 
=== Распрострањеност ===
Жене из Србије се трафикују углавном у [[Италија|Италију]], [[Холандија|Холандију]], [[Немачка|Немачку]], скандинавске земље, [[Грчка|Грчку]] и [[Кипар]]. Такође, жене из Србије се спорадично трафикују и у Македонију, где обично остају неко време у транзиту да би касније биле транспортоване даље у Грчку и на Кипар.
 
Већину страних жртава трговине у Србији чине Молдавке, Румунке и Украјинке, али има и Бугарки, Рускиња, Кинескиња и Јерменки. Оне се најчешће неко време задржавају у Србији, где су присиљене да раде као проститутке, да би касније биле продате даље, углавном у Италију, и то најчешће преко Црне Горе и Републике Српске. Истраживање Виктимолошког друштва Србије спроведено 2003. године идентификовало је 940 жена жртава трговине, док прикупљање података из Регионалне канцеларије показују да је у периоду 2001—2004. године идентификовано 169 страних и 45 домаћих жртава трговине женама у Србији.
 
Анализа расположивих података о трговини женама из Источне и Централне Европе показује да постоји неколико најчешћих начина намамљивања жена жртава трговине. То су: понуде посла, лажни позиви или аранжмани за пут у иностранство, регрутовање за пружање услуга у оквиру домаће проституције, брачне понуде, избори за мис, фолклорна друштва.
 
Најчешће нуђени послови су послови бебиситерке, чистачице, конобарице. Према подацима добијеним истраживањем огласа у бугарским новинама у мају и јуну 1997. године, 94% огласа нудило је послове за жене (плесачице, модели).
 
== Извори ==
== Литература ==
* {{РСР}}
* <small>Др Слободанка Константиновић Вилић, др Весна Николић Ристановић, др Миомира Костић, Криминологија, Ниш 2012. година</small>
 
== Види још ==
* [[Бело робље]]
* [[Трговина женама]]
 
== Спољашње везе ==