Паразитологија — разлика између измена

→‎Историјат: унос допуна и извора
(→‎Основни појмови: сређивање поднаслова и допуна текста)
(→‎Историјат: унос допуна и извора)
'''Паразитологија''' је наука која изучава паразите и њихов паразитски живот. Назив је изведена од [[Грчки језик|грчких речи]] '''para''' - поред (онај који седи уз некога) и '''sitos''' – храна...или онај ко се храни на туђи рачун. У том смислу паразитологија се бави проучавањем грађе паразита, економске штете која настаје деловањем паразита, начина и метода борбе против паразита и узајамних биолошких односа између паразита и домаћина. У зависности од тога где паразити живе паразитологија се дели на: медицинску, ветеринарску и пољопривредну паразитологију. Предмет изучавања медицинске паразитологије су све врсте паразита које изазивају обољења код људи, ветеринарске све врсте паразита које изазивају обољења код домаћих и дивљих животиња и пољопривредне све врсте паразита које изазивају болести биљака.<ref name=autogenerated1>Richter, B. (2002): ''Medicinska parazitologija'': udžbenik za studente medicine, šesto izmjenjeno i dopunjeno izdanje, Zagreb, MERKUR,ABD</ref>
== Историјат ==
Први писани подаци о инфекцијама изазваним паразитима потичу из периода египатске медицине од 3000. до 400. пре нове ере, а посебно из Еберсовог папируса откривеног у [[Теба (град у Египту)|Теби]] 1500. године.<ref> Bryan, C. P. 1930. The Papyrus Ebers (translated from the German). Geoffrey Bles, London, United Kingdom.</ref> Много касније настали су детаљниији описи разних болести које су могле или не бити узроковане паразитима. Мерђу тим описима посебно се истичу инфекције приказане у списима грчких лекара између 800. до 300. п. н. е. (као што су сабрана дела Хипократа), али и у списима лекара из других цивилизација, укључујући и оне који потичу из Кине од 3000. до 300. п.н.е, Индије од 2500. до 200. п. н. е, Рима од 700 п. н. е. до 400. нове ере, и Арапског царства из друге половине првог миленијума.<ref>F. E. G. Cox, [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC126866/ ''History of Human Parasitology''], Clin Microbiol Rev. 2002 Oct; 15(4): 595–612.</ref>
 
Прецизнији описи инфекција, наведени у важним медицинским радовима арапских лекара, нарочито Разеса (850—923),<ref>Rhazes (abu Bakr Muhammad ibn-Zakariya-al-Razi). c900. Al-Hawi (a summary of medical knowledge)</ref> и Авицене (980—1037),<ref>Avicenna (Ibn Sina). c1000. Al Canon fi al Tib. See Libri in re medica omnes qui hactenus ad nos pervenere, p. 1-966, Venetiis.</ref> садрже велики број информација о болестима највероватније узроикованих паразитима.
 
Кроз вишевековну историју проучавањем, паразита бавиле су се многе дисциплине, примарно оне које спадају у зоологију. Многе развијене врсте паразита остале се готово непознате и неразумљиве све док се није пронађен микроскоп, средином 17. века.
 
Како се паразити се међусобно разликују исто као и носиоци тих паразита, паразитологија се проучава у зависности од врсте носиоца, па се може и закључити да су заправо проучаваоци одређене животињске или ботаничке врсте били паразитолози а не универзални лекари. Такође одређени научници су заинтересовани само за еволуцију појединих врста, други за штете које изазивају итд. тако да је паразитологија кроз историју развила већи број грана.
 
Белгијски биолог П.Ј. ван Бенеден један је од пионира у области проучавања цревне паразитологије. Он је проучио животни циклус округлих глиста и велики број других група паразита.