Година четири цара — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 12:
цар. Следећег дана, побунили су се и војници у [[Доња Германија|Доњој Германији]] и сами донели одлуку ко ће бити нови цар, прогласивши гувернера провинције, [[Вителије|Вителија]] за императора.
 
Галба, свестанСвестан своје непопуларности и општег незадовољства његовом владавином, Галба је, да би спречио надолазећу олују новог грађнаског рата, усвојио је [[Луције Калпурније Пизон|Луција Калпурнија Пизона]] као свог сина и наследника. Народ и преторијанци у овом Галбином поступку препознали су слабост. [[Отон|Марко Салвије Отон]], који је дуго спадао умеђу Галбине највеће присталице, сам је очекивао да буде усвојен. Галбин избор Пизона за наследника разочарао је Отона те јеступио у контакт са незадовољним преторијанцима који су га поздравили као цара [[15. јануар|15. јануара]] 69. Галба је одмах кренуо да се сусретне са побуњеним војницима, али је био толико слаб да су га возили у носиљци. Отон се на челу преторијанаца запутио ка Римском[[Римски форум|римском форуму]] и сусрео са Галбином пратњом која се кроз гомилу пробијала ка касарнама преторијанаца. [[Кохорта]], која је тог дана била на дужности на [[Палатин (римски брежуљак)|Палатину]] и пратила императора, одмах га је напустила. Галби, његовог усвојеног сина Пизона и остале из пратње брутално су убили преторијанци. Након кратке борбе, Отон се тријумфално вратио у претиријански камп и истог дана сенат му је даододелио титулетитулу Августа,августа доделиокао и трибиницијске моћи и и остале почасне титуле које су припадаленосили претходни принципатуцареви.
 
До Галбиног убиства довело је његово одбијање да плати оне који су га подржавали и дали му подршку приликом доласка на престо. Становништво Рима било је незадовољно Галбом и неговало је успомену на Нерона.
Ред 18:
== Отон ==
 
[[Датотека:Othon pièce.jpg|мини|десно|Отон приказан на новцу.]]
Пре Нероновог пада, Отон је служио као гувернер провинције [[Лузитанија|Лузитаније]]. Пре тога, Отон је припадао кругу Неронових фаворита и био пријатељ са самим императором. Међутим, њихово пријатељство окончано је 58. када је Отон представио Нерону - на њен захтев - своју прелепу жену [[Попеја Сабина|Попеју Сабину]] која је тиме отпочела везу са Нероном што ће на крају довести до њене преране смрти.
Када је учврстила свој положај као Неронова љубавница, Попеја се развела од Отона и утицала на цара да га пошаље у удаљену Лузитанију (данас
део [[Португалија|Португала]] и [[Шпанија|Шпаније]]). Отон је управљао Лузитанијом десет година, необично скромно и умерено. Када је Галба, гувернер Хиспаније Тараконенсис, устао против Нерона 68. Отон му се придружио и пратио га на путу за Рим. Галба није имао деце и био у поодмаклом добу, те се Отон надао да ће постати његов наследник. Постигао је тајни договор са једним од Галбиних фаворита, Титом Винијем, пристајући да ожени Винијеву кћерку у замену за његову подршку. Отонове наде осујећене су почетком 69. када је Галба званично усвојио Луција Калпурнија Пизона за свог наследника.
постати његов наследник. Постигао је тајни договор са једним од Галбиних фаворита, Титом Винијем, пристајући да ожени Винијеву кћерку у замену
за његову подршку. Отонове наде осујећене су почетком 69. када је Галба званично усвојио Луција Калпурнија Пизона за свог наследника.
Тако се Отон одлучио на смели потез и уз помоћ незадовољних преторијанаца постао император. Након убиства, Галбину главу донели су Отону који ју је препустио својим пратиоцима након чега су је извргли руглу и парадирали улицама Рима.
[[Датотека:Oth001.jpg|мини|лево|Отон]]