Наум Димовски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 44:
Свети архијерејски сабор [[Српска православна црква|Српску православну цркву]] није [[1958]]. године могао пристати на његов избор за епископа, због тога што је прота Тома Димовски још увек био ожењен.{{sfn|Пузовић|1999|p=164-165}}. Међутим, тадашњи комунистички режим у Југославији је наставио са вршењем притисака, који су накнадно уродили плодом. У пролеће [[1959]]. године, изабрани су [[Доситеј Стојковић]] за митрополита скопског и [[Климент Трајковски]] за епископа преспанско-битољског. У међувремену, прота Тома Димовски се замонашио и узео име Наум. Без претходне сагласности Светог архијерејског сабора СПЦ, поменута двојица архијереја су 26. јула [[1959]]. године у [[Штип]]у извршили хиротонију Наума Димовског за епископа злетовско-струмичког, након чега је створен и трочлани архиерејски синод аутономне Православне цркве у НР Македонији.{{sfn|Белчовски|1990|p=147, 150}}
Иако је његова хиротонија била накнадно призната, Наум Димовски је наставио да се залаже за стицање потпуне црквене самосталности. Учествовао је [[1967]]. године у неканонском проглашењу аутокефалности [[Македонска православна црква|Македонске православне цркве]] и од тада се налазио у расколу са Православном црквом. Пошто се није одазвао позиву на покајање, заједно са осталим виновницима раскола стављен је под црквени суд.{{sfn|Пузовић|1999|p=167-171}} Умро је 27. новембра [[1977]]. године у Штипу, као расколник, неизмирен са Православном црквом.
== Види још ==
| |||