Панта Драшкић — разлика између измена

}}

 

 

Био је [[ађутант]] краља [[Александар I Карађорђевић|Александра]]. Активна служба у ВКЈ престала му је 1936. Од [[1937]]. до [[1941]]. био је [[Канцеларија ордена|Канцелар ордена]]. После образовања Владе народног спаса постављен је за министра рада.{{sfn|Борковић|1979a|pp=105}} Ражалован је губитком чина 1941. године због приступања Недићевој влади. Драшкић је септембра 1941. у [[Задужбина Илије М. Коларца|Коларчевом универзитету]] одржао два састанка са официрима и подофицирима бивше југословенске војске позивајући их да ступе у Недићеве формације за борбу против [[НОВЈ|партизана]]. Драшкић је био једини члан неке од квислиншких влада у окупираној Србији, који је у личним заузимањем учествовао у спашавању прогоњених [[Јевреји|Јевреја]]. Спасио је свог класног друга, пуковника Аврама Бераху и његову супругу, на основу уверења овереног од стране окупационих власти да се брачни пар Бераха изузима из противјеврејских прописа. Након реконструције Владе народног спаса стављен је на располагање.{{sfn|Борковић|1979a|pp=146}} Прикључио се [[ЈВуО|Југословенској војсци у отаџбини]] и [[1943]]. године, враћен му је чин. После рата осуђен је на временску казну и тиме је једини члан неке од квислиншких влада на територији Југославије који је доспео у домашај послератних власти, а да му је поштеђен живот.