Сребреница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 47:
=== Други свјетски рат ===
За вријеме Другог свјетског рата у Сребреници је масовно пострадало српско становништво. Од Срба који су живјели у Сребреници, остала је жива само једна дјевојчица<ref name="Српски лист">{{cite web|title=Оклеветани рат, Последице прећутаних узрока|publisher=Српски лист: Гласник Српског клуба бр 5, pp. 147-149, Београд, март 2004.|url=http://www.srpskilist.org/files/oklevetani-rat.doc|last= Ристић|first=Слободан Н.|date=27. 1. 2011}} {{ср}}</ref> На други дан православног празника Тројица 14. јуна 1943, усташе су побиле 250 српских цивила.<ref name="Сребреница: парастос за жртве усташког злочина">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=62791 |title=Сребреница: парастос за жртве усташког злочина |author= |authorlink= |coauthors= |date=4. 6. 2012 |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=5. 6. 2012 }}</ref> Тог дана усташе су у Сребреници побиле преко 150 Срба, једну петочлану јеврејску породицу и једног муслимана који је био ожењен Српкињом са његовом породицом.<ref name="Сребреница: парастос за жртве усташког злочина"/> Истог дана усташе су побиле 97 Срба у сребреничком селу [[Залазје]].<ref name="Сребреница: парастос за жртве усташког злочина"/>
 
 
=== Сведочење Предрага Костића ===
 
Сведочење Предрага Костића некадашњег професора Филозофског факултета у Сарајеву
 
 
„Већина нас Срба Сребреничанина избегла је у Србију лета 1941. године оставши у њој свега два дана. Следила је одмазда над Србима. Мештани су једног дана дознали да се приближава група наоуружаних усташа. Најугледнији међу мештанима Фридрих Шубић организовао је дочек, у нади да ће их одвратити од одмазде. Он један муслиман и један Србин дочекали су усташе на улазу у варош носећи у рукама хлеб и со. Усташки заповедник одмах прекину Фридрихову говоранцију не погледавши хлеб и со, оштро упита „Ко је од вас Србин?“ на што му прстом показаше кума Драгу „Убијте га!“ дрекну усташа а Драго крену да бежи. Метак из пушке га је погодио испод плећке, али га није одмах убио. Оставили су га да лежи и јауче све до предвече када је издахнуо.