Зграда Велике школе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Спољашње везе: сређивање |
Нема описа измене |
||
Ред 24:
}}
'''Зграда Велике школе''' се налази у
==Архитектура==
Зграда Велике школе, познату као и [[Велика школа Ивана Југовића]], чине два приземна објекта, дворишни, саграђен у периоду између [[1789.]]
Зграда у којој је била смештена школа подигнута је као [[Tурска|турска]] породична кућа, вероватно окружена баштом. Озидана је бондручно, са испуном од [[опека|опеке]]. Имала је двосливни кров од ћерамиде, бар за време од како се може пратити кроз ликовне изворе. Испод једног дела, објекат има подрум, док је други спојен са суседним објектом који се почео градити [[1933.]] године на истом имању и од истог власника. Зграда у којој је била смештена Велика школа имала је доста измена и поред њих сачувао је своје основне каракатеристике, форму и диспозицију. Прва промена изведена је у периоду 1858-1864. године<ref>Р.Перовић, Око боравка Д.Обрадовића у Београду (1807-1811)</ref>. Најрадикалнија измена била је 1960-62. године. Првобитни улаз маскиран је зидом, исправљена је линија крова, извршена нивелација дворишта, а објекат је потпуно „прилагођен“ модерном становању.
==Oтварање школе==
У дворишном објекту је [[30. септембар|30. септембра]] [[1808]]. године, свечаном беседом [[Доситеј Обрадовић|Доситеја Обрадовића]] уз присуство председника и чланова [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчег совјет]]а, отворена [[Велика школа]], прва виша школа у Србији. Године [[1809]]. Велика школа је премештена у зграду данашњег [[Вуков и Доситејев музеј|Вуковог и Доситејевог музеја]], а пробитна зграда је уступљена [[Иван Југовић|Ивану Југовићу]],првом предавачу и директору Велике школе чија се делатност везује за рад Правитељствујушчег совјета и рад прве више просветне установе у Београду и Србији.
== Види још ==
|