Павле Вукославић Хрватинић — разлика између измена

м
Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
м (уклоњена категорија Хрвати у Босни и Херцеговини помоћу геџета HotCat)
м (Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ))
 
== Породица ==
Павле је припадао великашкој породици [[Хрватинићи|Хрватинића]] која је крајем 13. века овладала босанском земљом [[Доњи Краји]]. Његов деда [[Хрватин Стјепанић|Хрватин]], родоначелник Хрватинића, био је вазал брибирских кнезова [[Шубићи|Шубића]]. Вуков отац звао се Вукослав. Управљао је жупама Бањицом и Врбањом са градом Котором и Кључем. Вукослав је имао тројицу синова: [[Вук Вукославић|Вука]], [[Влатко Вукославић Хрватинић|Влатка]] и Павла{{sfn|Мргић|2002|p=45}}<ref name=automatski generisano1>Хрватски биографски лексикон</ref>.
 
== Биографија ==
Павле се помиње у повељи Стефана II Котроманића из 1351. године. Његов брат, Вук, истакао се у ратовима против српског владара Душана (1329. и 1350. године)<ref>{{harvnb|ИСН|1999|pp=502, 554-6}}</ref>. Стефан је, за узврат, као "господин свих босанских земаља и Усоре и Хумске земље и Доњих Краја" издао повељу којом је Вуку и његовом брату Павлу потврдио баштинске поседе у жупама Бањици и Врбањи. Вук се више не помиње у изворима. Хрватинићи су се 1351. године поделили тако да су Вукославићи добили жупу Бањицу, а Павловићи (синови Павла Хрватинића) жупу Земљаник. У име Вукославића наступао је кнез Влатко, а у име Павловића кнез Гргур{{sfn|Мргић|2002|p=94}}<ref>Хрватски биографскиname=automatski generisano1 лексикон</ref>.
 
Павле се помиње у исправи бана Твртка I Котроманића у којој пише да је он тек недавно приступио бану. Наиме, између босанског бана и угарског краља Лајоша I дошло је 1363. године до сукоба. Угарски краљ Лајош I (1342-1382) наставио је политику учвршћења централне власти који је спроводио његов отац. На почетку владавине је од Твртка узео територије између Цетине и Неретве (Хумска земља) потврдивши му, за узврат, власт над Усором и Соли. Успео је својој власти потчинити и део Доњих Краја. Наиме, синови кнеза Павла, Гргур и Владислав, заједно са Гргуром Стјепанићем, понудили су угарском краљу верну службу. Њихови поседи су 1357. године изузети из власти босанског бана. Изгледа да је на краљеву страну прешао и Павле док је Влатко остао веран босанском бану све до угарског похода из 1364. године када прелази на страну Лајоша. Твртко је Павлу исправом из 1363. године гарантовао личну сигурност и управу над свим територијама које је држао<ref>Хрватски биографскиname=automatski generisano1 лексикон</ref>{{sfn|Мргић|2008|p=78}}{{sfn|Мргић|2002|p=94}}.
 
== Породично стабло ==
1.572.075

измена