Петар Војсалић Хрватинић — разлика између измена

[[Папа Евгеније IV]] писмима извешћује да је примио Петра Војсалића са његовим земљама под своју и заштиту римокатоличке цркве и наређује да га нико не напада и не узнемирава. Петар је узео учешћа у рату Стефана Вукчића и краља Томаша стајући на страну Томаша против Стефана (1446). Након раскида са краљем, претила му је опасност од обојице. У околини Книна је убирао црквени десетак за одбрану свог града Висућега који се налазио на самој босанској граници. Сукобио се око тога са Јурјем, шибеничким бискупом. Бискуп га је изопштио из цркве. Папа Евгеније IV је, међутим, посредовао у сукобу наређујући (23. октобра 1446.) своме легату у Босни, хварском бискупу Томи Томасинију, да Петра ослободи изопштења. Папа наглашава да је Петар једини католички кнез на овим просторима што доказује да је Петар наставио политику свога оца ослањајући се на римокатоличку цркву<ref>Мргић (2002). стр. 119, 149-150</ref><ref name=automatski generisano2>Хрватски биографски лексикон</ref>.

Петар се до 18. децембра 1451. године измирио са Томашом. Помиње се међу сведоцима краљеве исправе за Дубровник којом је закључен савез против Косаче. Априла 1452. године савезници су пошли у помоћ Стефановом сину [[Владислав Херцеговић Косача|Владиславу]] и хумском војводи [[Иваниш Влатковић|Иванишу Влатковићу]]. Стигли су до Блата (Мостарско блато)<ref>Хрватски биографскиname=automatski generisano2 лексикон</ref>. Непријатељство Петра и хрватско-далматинског бана [[Петар Таловац|Петра Таловца]] и грофа [[Улрих II Цељски|Улриха II Цељског]] отворило је могућност да Петар напусти савезнике. Дубровчани настоје да то спрече те Петру шаљу изасланике, новчану помоћ и стрељиво. Забележено је да су Дубровчани посредовали код [[Јанко Хуњади|Јанка Хуњадија]] да Петра заштити од Улриха Цељског. Сукоби се воде у области западног Хума и Неретве што је доказ да је Петар задржао територије којима је управљао његов отац Јурај<ref name=automatski generisano1>Мргић (2002). стр. 118</ref>. Између Петра и краља Томаша поново је дошло до сукоба 1452. године. Сукоб је решен посредовањем хварског бискупа Томе, босанских фрањеваца на челу са Мартином. О томе сазнајемо из писма папе Николе. Петар је краља признао за свог господара и обећао да ће му увек "правоверно служити". Петар је од краља примио пољубац измирења<ref>Мргић (2002). стр. 118-9</ref>.

Петар се последњи пут као жив спомиње у [[Млетачка република|млетачкој]] исправи од 21. августа 1456. године као баштиник земљишних поседа<ref>Хрватски биографскиname=automatski generisano2 лексикон</ref>. Тачна година Петрове смрти није позната.

Петар је био син Јураја Војсалића. У изворној грађи се не помиње као Јурјевић, по имену свога оца, што је у средњем веку било уобичајено, већ као Војсалић, по [[Војислав Вукчић Хрватинић|Војиславу Вукчићу]], своме деди<ref>Хрватски биографскиname=automatski generisano2 лексикон</ref>. Војислав је био син Вукца Хрватинића и млађи брат [[Хрвоје Вукчић Хрватинић|Хрвоја]], [[Вук Вукчић Хрватинић|Вука]] и [[Драгиша Вукчић Хрватинић|Драгише Вукчића]], дакле унук [[Хрватин Стјепанић|Хрватина Стјепанића]], родоначелника породице Хрватинић<ref>Мргић (2002). стр. 71.</ref>. Супруга Петра Војсалића била је Теодора, унука Које Закарија из Дања и ћерка Боје, удовице Балше III Балшића. Старија сестра Теодоре била је Јелена која се новембра 1424. године удала за Стефана Вукчића Косачу. До женидбе са Теодором вероватно је дошло непосредно пред смрт Јурја Војсалића како би се изгладили односи са Сандаљевим наследником. О породичним приликама војводе Петра има мало непосрених података. У повељи из 1434. године помиње се Јурјев други син, дакле Петров брат, такође Јурај. То је једини документ у коме се помиње Петров брат<ref>Хрватски биографскиname=automatski generisano2 лексикон</ref>. Петрова ташта је 4. августа 1452. године одлучила да преда Дањ Млечанима. Петар се јавља као посредник. Петар Војсалић је имао и ћерку Доротеју. Она се у изворима помиње само једном, 1456. године, и то већ као покојна<ref>Мргић (2002).name=automatski стр.generisano1 118</ref>.