Велике Пчелице — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 82.117.212.138 (разговор) на последњу измену корисника Марко Станојевић
Ред 21:
* [[Пчеличка река]]
* [[Манастир Денковац]]
* [[Манастир Саринац]]
* [[Етно музеј (Велике Пчелице)]]
 
Порекло становништва Велике Пчелице (до 1965. Велика Пчелица), Градска општина Пивара, Град Крагујевац – Шумадијски округ. Према књизи Тодора Бушетића „Левач“.
 
Положај села.
 
Садашњи Левач чине природне границе: Гледићске Планине, Црни Врх; од Црног Врха правом линијом поред планине Јухор на Голијску Мораву. Дакле, строго узевши Левач се налази између Гледићских Планина, Јухора и Голијске Мораве.
 
На том простору налази се село Велика Пчелица.
 
Воде.
 
Мештани Велике Пчелице пију воду са извора.
 
Тип села.
 
Село Велика Пчелица је село збијеног типа.
 
Старине у селу.
 
Између Велике Пчелице и Доње Сабанте постоји брдо Стража, где је била стража, која је чувала Крагујевац од турских напада. Са тог брда види се цео Крагујевац а двогледом Јагодина и Крушевац.
 
-У Великој Пчелици је Стрељин Збег, тако назван по некаквом старцу Стрељи, који је у планини Малом Јасику крио народ од Турака.
 
-Постоје развалине у овом селу од манастира Дењковца и једне без имена. Дењковац је лежао на обали Дуленке. Зид му је висок један метар. Има и камен са плочом часне трпезе.*
 
*Прича се да је ту живео неки владика са калуђерима. Неки хајдуци науме да владици отму новац па му ноћу ухвате слугу у винограду више манастира. Приморају га да изазове владику напоље да му отвори, рекавши да га је ухватила грозница. Владика отвори, те му тако упадни хајдуци и затраже му новац. Владика пође са њима у испосницу Ралетинац, где је држао новац. У путу се раздани-сване. Хајдуци убију владику и ту буде закопан, те се то место сада зове Владичин Гроб.
 
У Великој Пчелици постоји 15 старих гробљишта, које „српских“ које „маџарских“.
 
Порекло становништва.
 
У Великој Пчелици има 259 кућа.
 
Породице су:
 
–Пипери су досељеници из Црне Горе од Пипера. Прича се да су некада згрешили за нешто турском владару. Овај онда затражи од црногорског кнеза да му изда све Пипере, обећавајући де неће више никада ударати на Црну Гору. Кнез има одмах нареди да се селе те се они разбегну које-куда. Још промене и славе, да би се што боље сакрили. Тако су ови Пипери славили Видовдан а данас славе Аранђеловдан јесењи а преслављају Аранђеловдан летњи а раније су преслављали Св. Ћирила и Методија, те ни данас не раде на тај дан.
 
–Сталевићи су се доселили из Црне Горе, славе Аранђеловдан јесењи а прекађују Аранђеловдан летњи.
 
–Ћуковићи су се доселили са Косова. Славе Ђурђевдан, преславе немају.
 
–Браковићи су досељеници са Косова, славе Никољдан јесењи а преслављају Никољдан летњи.
 
–Топличани су се доселили из Топлице, славе Јовањдан, преслављају Никољдан летњи.
 
–Косовци су досељеници са Косова, славе Јовањдан.
 
–Милићи су досељеници са Мораче у Црној Гори, славе Аранђеловдан а прекађују Аранђеловдан летњи.
 
–Арсићи су се доселили са Рудника, славе Стевањдан зимски а преслављају летњи.
 
–Васовићи…. или Весовићи*
 
*Не пише ништа осим презимена, оп. Милодан.
 
–Милашиновићи – Бугари*
 
*Узето из именика породичних презимена.
 
Сем литије свако село има и богомољу. То је један дан у години, који су узимали да светкују када је владао помор међу људима или стоком. Велика Пчелица славо богомољу Тодорову Суботу.
 
Занимање становништва.
 
У Великој Пчелици, будући да не живе у планинских пределима, мештани се највише баве земљорадњом, затим воћарством а понајмање сточарством. Осим тога баве се виноградарством, пчеларством, свиларством и ручним радовима.
 
ИЗВОР: Тодор Бушетић – Левач.
 
== Демографија ==