|
=== Други свјетски рат ===
За вријеме Другог свјетског рата у Сребреници је масовно пострадало српско становништво. Од Срба који су живјели у Сребреници, остала је жива само једна дјевојчица<ref name="Српски лист">{{cite web|title=Оклеветани рат, Последице прећутаних узрока|publisher=Српски лист: Гласник Српског клуба бр 5, pp. 147-149, Београд, март 2004.|url=http://www.srpskilist.org/files/oklevetani-rat.doc|last= Ристић|first=Слободан Н.|date=27. 1. 2011}} {{ср}}</ref> На други дан православног празника Тројица 14. јуна 1943, усташе су побиле 250 српских цивила.<ref name="Сребреница: парастос за жртве усташког злочина">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=62791 |title=Сребреница: парастос за жртве усташког злочина |author= |authorlink= |coauthors= |date=4. 6. 2012 |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=5. 6. 2012 }}</ref> Тог дана усташе су у Сребреници побиле преко 150 Срба, једну петочлану јеврејску породицу и једног муслимана који је био ожењен Српкињом са његовом породицом.<ref name="Сребреница: парастос за жртве усташког злочина"/> Истог дана усташе су побиле 97 Срба у сребреничком селу [[Залазје]].<ref name="Сребреница: парастос за жртве усташког злочина"/>
=== Сведочење Предрага Костића ===
Сведочење Предрага Костића некадашњег професора Филозофског факултета у Сарајеву
„Већина нас Срба Сребреничанина избегла је у Србију лета 1941. године оставши у њој свега два дана. Следила је одмазда над Србима. Мештани су једног дана дознали да се приближава група наоуружаних усташа. Најугледнији међу мештанима Фридрих Шубић организовао је дочек, у нади да ће их одвратити од одмазде. Он један муслиман и један Србин дочекали су усташе на улазу у варош носећи у рукама хлеб и со. Усташки заповедник одмах прекину Фридрихову говоранцију не погледавши хлеб и со, оштро упита „Ко је од вас Србин?“ на што му прстом показаше кума Драгу „Убијте га!“ дрекну усташа а Драго крену да бежи. Метак из пушке га је погодио испод плећке, али га није одмах убио. Оставили су га да лежи и јауче све до предвече када је издахнуо.
Усташе су претресле кућу наше рођаке Васићке и не нашавши никога, продужиле даље. Зауставила их је једна циганка муслиманка речима „Куда ћете?“ Ено вам влахиње са петоро деце у подруму“ Побили су их све до једног. Најмлађи је био још беба. Управо га је мајка дојила. Метак је прошао кроз њега и мајку. Штедели су муницију. Тетка Марту боли су ножевима покушавајући да је присиле да им каже где држи дукате. Пошто нису ништа нашли онако избодену бацили су је кроз прозор да умре у мукама. И они остали побијени сахрањени су у порти цркве. Очевици причају да је три дана извирала крв из земље којом су их затрпали.
Толико о 54 последња Србина из Сребренице. Тога дана су искорењени.
=== Офанзива огња и мача ===
С циљем да истербе српски народ на простору Власеница-Зворник-Сребреница усташе су 4. априла 1942. године започеле разорну офанзиву која је због своји последица у народу остала упамћена као „офанзива огња и мача“. Као вихор усташе су се сручиле на села Поточари, Вијагора, Липовац, Палеж, Слатина, Загари, Сасе, Осатица, Ратковић, Врањешевићи и др. из којих је што у пламену што од ножа страдало 270 мушкараца, жена и деце. На подручју Топлице заклали су 85 лица. У селима Карина, Бајевићи, Јакетићи и Жљебац нису поштедели ни децу у колевкама. Из села Косовци 86 Срба су одвели у Факовиће и побили.
На подручју Скелана и Факовића убијено је много српских избеглица из других крајева Босне, који су били пошли да се на тим местима пребаце преко Дрине и спас нађу у Србији. Практично на десетак инпровизованих прелаза преко Дрине, које су усташе често пресецале, од кама и ножева страдало је на хиљаде избеглица. Многи несрећници да би избегли нож радије су смрт тражили скачући у набујалу Дрину. Многе девојке да не би биле силоване групно су у очају изабрале Дрину за своју гробницу. Само у другој пловини априла и почетком маја на тим прелазима страдало је око 4.000 онох који нису имали ту срећу да побегну у Србију. Стравичан покољ над избеглицама извршен је код места Бјелошевац. Међу страдалницима била је и фамилија Пушоње из Џимрија са 43 члана. Неколико дана након покоља туда је прошла Стана Шарац из Ђедовића са Романије тражећи своју кћер која је била удата у фамилију Пушоња. Нашла ју је међу закланима. Очи су јој биле извађене, груди исечене, а на грудима њена петомесечна беба одсечене главе.
=== Распад Југославије ===
| 