Крстарећа ракета — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 228:
Америка и Велика Британија покренули су операцију „Пустињска лисица“, [[16. децембар|16. децембра]] 1998. године, са серијом напада из [[ваздух]]а, на ирачку противваздухопловну одбрану, користећи [[бомбардерски авион|бомбардере]] [[Витамин Б1|Б-1]] за лансирање крстарећих ракета. Око стотину циљева у централном и јужном Ираку су били у плану дејства. Напади су били фокусирани на оружје за масовно уништење и на њихове развојне центаре, војне команде, командна места и склоништа Садама Хусеина и Републичке гарде. За уништиштење хемијских састојака у фази развоја, биле су потребне бојеве главе које могу развити већу количину [[топлота|топлоте]] од постојећих, у томе тренутку. Ангажовани су амерички бомбардери [[Витамин Б1|Б-1Х]] који носе крстареће ракете са већим бојевим главама на ракетама [[330 томахавк]]. Укупно је у операцији „Пустињска лисица“ лансирано 420 ''крстарећих ракета'', готово стотину више него је утрошено у Заливском рату.
[[НАТО бомбардовање СРЈ|Бомбардовање Савезне Републике Југославије]], почело је у ноћи [[24. март]]а [[1999]]. године. Први талас напада је предводило лансирање ''крстарећих ракета'', по унапред изабраним виталним објектима одбране [[Војска Југославије|ВЈ]] и инфраструктуре. Коришћени су амерички бомбардери за лансирање из ваздуха и америчка и британска морнарица, са мора. При томе је коришћен први пут у реалном дејству нови британски ''Томахавк''. У првом таласу је лансирано 100 ''крстарећих ракета'', а укупно у току целе агресије око 1.000. Направљена је велика материјална штета
== Види још ==
| |||