Богородица — разлика између измена

 

Са 15 година примила је благу вест од [[Гаврило|Арханђела Гаврила]], да ће родити Сина Божијег.

Марија је походила рођаку Јелисавету, која је била трудна (Лк 1,39). При њиховом сусрету, Јелисавети је заиграло дете у утроби. Тако је то био и сусрет њихових синова - Исуса и Јована Крститеља. Јелисавета надухнута Духом Светим повикне: "''Благословена си Ти међу женама и благословљен је плод утробе твоје!''" (Лк 1,42). Хвалила је Марију јер је поверовала.

Марија је помагала Јелисавети, а након три месеца вратила се кући. Јосиф је тада приметио, да је Марија трудна. Нашао се у великој тескоби. Марија је ћутала и није објаснила шта се догодило. У то време, за неверу неки су били и каменовани. Јосиф је одлучио, да потајно напусти Марију и повуче се, јер није желио да Марију казне и осрамоте. Ноћ пре него што је планирао отићи, у сну му се указао анђео Господњи и рече: "''Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју; јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога. Па ће родити сина, и надени му име Исус; јер ће он спасти народ свој од греха њихових.''." (Мт 1,20)

Према јеврејском обичају, отац је имао чест да да детету име. Јосиф је прихватио Марију и вероватно су имали свадбену свечаност.

 

Марија је пратила Исуса на путу до [[распеће|распећа]]. Када је Исус био разапет на крст, стајала је испод крста са својом сестром [[Марија Клеопина|Маријом Клеопином]] и с [[марија Магдалена|Маријом Магдаленом]] (Јв 19,25). Исус је угледао Марију уз коју је тада био и [[апостол Јован]]. Када их је видео рекао је Марији: "''Жено! Ево ти сина!''", а ученику: "''Ево ти мајке!'' (Јв 19,26)" Тиме је апостол Јован постао Маријин посинак, а Марија симболички његова мајка, а у ширем значењу и Мајка свих верника.

У уметности је честа појава [[пијета|Пијете]] - Марија узима у руке мртво Исусово тело, што није забележено у Јеванђељима, али није искључено да се догодило.

После Христовог [[Спасовдан|Вазнесења]] Св. Јован је одводи у кућу на [[Сионска гора|Сиону]] коју је купио. Лечила је болесне и опседнуте злим духом, удељивала сиротињи и удовицама. По Вазнесењу Господњем, проживе још 24 године, када се и престави са 72 године. Када је положена у гроб, свима који су је посматрали, постала је невидљива.

 

У посланицама Св. Павла говори се ο Божијем Сину: "''А кад се наврши време, посла бог Сина својега јединороднога који је рођен од жене и покорен закону.''" (Гал 4,4) "''За уредбу извршетка времена да се све састави у Христу што је на небесима и на земљи; у њему.''" (Еф 1,10) "''О Сину Својему који је по телу рођен од семена Давидова, а посведочен силно за Сина Божијега Духом светиње по васкрсењу из мртвих.''" (Рм 1,34) "''Као што је написано и у другом Псалму: ти си мој син, ја те данас родих.''" (Дап 13,13) "''Казаћу наредбу Господњу, он рече мени: ти си мој син, ја те сад родих.''" (Пс 2,7) „Ј''ер коме од анђела рече икад: син мој ти си, ја те данас родих? И опет: ја ћу му бити отац и он ће ми бити син.''" (Јев 1,5) "''Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички него онај који му рече: ти си мој син, ја те данас родих.''" (Јев 5,5)

 

По једном старом предању Богородица је пловила са Светим апостолом Јованом из Јопе у Кипар да посети епископа Лазара. Када је олуја скренула брод с курса на тада пагански Атос, били су присиљени да се усидре у близини луке Клемент, у близини данашњег манастира Ивирон. Богородица је изашла на обалу и, одушевљена дивљом лепотом планине, благословила је и замолила свог сина, Исуса Христа, да га претвори у њен врт. Зачуо се глас: „Нека ово место буде твоје наслеђе и твој врт, рај и небо спасења за оне који траже спасење“. Од тог тренутка планина је посвећена као врт Мајке Божје у који није дозвољен приступ другим женама. Заштитница је атоских монаха.