Виктор Франкл — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 29:
После завршетка Гимназије 1923. године, студирао је медицину на Универзитету у Бечу, где је и докторирао 1930. године. Специјализирао је неурологију и психијатрију, са посебним акцентом на питања [[Klinička depresija|депресије]] и [[Суицид|суицида]]. Упознао се са [[Фројд]]ом, али је са [[Алфред Адлер|Адлером]] успоставио бољи и дуготрајнији однос.
 
Још као студент, Франкл је организовао саветодавне центре за младе, прво у Бечу, а онда још у шест градова. У то време се није десило ни једно самоубиство у Бечу, тако да је Франклов рад привукао пажњу међународне јавности, а и самог [[Вилхелм Рајх|Вилхелма Рајха]].<ref>Viktor E. Frankl, Viktor Frankl Recollections: An Autobiography, Cambridge, Massachusetts: Perseus Publishing, (2000,). ppстр. 68.</ref> У то време је Франкл позиван да држи предавања у [[Праг]]у и [[Беч]]у на факултетима. У Прагу је упознао Ото Пецла (Otto Pötzl), који је био на челу Одељења за неорологију и [[Психијатрија|психијатрију]] Универзитетске клинике у Бечу од 1928. до 1945. године, под чијим супервизорством ће радити после дипломирања.
 
Већ 1929. године развио је концепт три групе вредности, или три могућа начина на који можемо пронаћи смисао у животу. Те три могућности су: 1. кроз стварање нечега, кроз рад; 2. кроз љубав, неко познанство, искуство; 3. када се сретнемо са неумољивом судбином коју не можемо променити (као што је, на пример, неизлечива болест) можемо променити сопствени став према тој судбини.<ref>Viktor E. Frankl, Viktor Frankl Recollections: An Autobiography, Cambridge, Massachusetts: Perseus Publishing, 2000</ref> То су били почеци Франклове логотерапије.
Ред 35:
Када су [[нацисти]] дошли на власт у Аустрији марта 1938., Франкл је премештен на чело Одељења за неурологију болнице Ротшилд, једине болнице у којој су могли бити лечени [[Јевреји]] у то доба. Неколико месеци пре тога је био отворио приватну праксу (1937), коју је морао да напусти. Позиција лекара, начелника Одељења за неурологију му је донекле пружала заштиту од [[Депортација|депортације]] у концентрациони камп. Било му је дозвољено да лечи само Јевреје. Међу њима је стопа суицида постајала све већа, те је Франкл усмерио напоре да спасе што више људи.
 
Франкл је могао да избегне судбину милиона Јевреја који су одведени у нацистичке концентрационе логоре, јер је непосредно пре напада на [[Перл Харбор]] био добио визу да емигрира у [[САД]]. Ипак, одлучио је да не емигрира, јер се виза односила само на њега, а није хтео да у тешким временима напусти родитеље.<ref>Viktor E. Frankl, Viktor Frankl Recollections: An Autobiography, Cambridge, Massachusetts: Perseus Publishing, (2000,). ppстр. 83.</ref>
 
1941. Франкл је оженио Тили Гросер, медицинску сестру коју је упознао преко посла. Поред још једног пара, они су тада били последњи Јевреји у Бечу који су добили дозволу да ступе у брак. Јеврејима је тада било забрањено да добијају децу. Трудне Јеврејке су одмах слали у концентрациони логор. Тако је Тили морала да побаци дете које је носила. Франкл је своју књигу ''Нечујан вапај за смислом'' посветио свом нерођеном детету.<ref>Viktor E. Frankl, Viktor Frankl Recollections: An Autobiography, Cambridge, Massachusetts: Perseus Publishing, (2000,). ppстр. 87.</ref>
 
Франкл је са супругом убрзо депортован у концентрациони логор [[Терезин]]. Сви чланови његове породице, осим сестре која је емигрирала у [[Аустралија|Аустралију]], су завршили у концентрационим логорима. Од свих њих, само је Виктор Франкл преживео. Провео је три године у укупно четири концентрациона логора, један од њих је био и [[Аушвиц]]. Неколико пута је замало убијен, али је игром случаја преживео. Одржавала га је мисао да мора да поново напише књигу ''Доктор и душа'' коју је понео у рукопису у логор, али ју је изгубио. Када му је било најтеже, замишљао је себе како у топлој и добро осветљеној сали држи предавање студентима о својим искуствима у логору, и то дистанцирање од свакодневних ужаса у логору му је помогло да преживи.
Ред 71:
# Психотерапија и егзистенцијализам: смисао и душевно здравље, Београд: Ж. Албуљ, 2009
# са Бруном Бетелхајмом - Убијање душе, Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2003
# Бог подсвести : психотерапијaпсихотерапија и религијaрелигија, Београд : Ж. Албуљ, 2001
 
== Референце ==