Медији — разлика између измена

6.422 бајта уклоњена ,  пре 4 године
м
rv na 14:01, 5. јул 2013. (studensko smeće)
м (Разне исправке)
м (rv na 14:01, 5. јул 2013. (studensko smeće))
{{bez_izvora}}
Реч "medij" има више значења, а многозначност појма проистиче из различите историјске и концептуалне употребе речи. Нека од тих значења сасвим су неочекивана и нису повезана са данашњом, устаљеном применом овог термина у писаној и говорној комуникацији. [Tapavički Duronjić,2011: 22]
'''Медији''' је термин који се користи да би се означиле оне структуре у друштву које постоје да би комуницирале са широм јавношћу. Термин медији се почео користити [[1920е|1920-их]] година са проширењем присуства [[радио|радија]] и [[новине|новина]] које су те деценије почеле да достижу далеко већу јавност (на државним нивоима). Негативне конотације медија се везују углавном за стварајње културе друштвеног истомишљеништва у којима групе у друштву постају више подлежне медијским манипулацијама.
 
[[Стари Грци]] су термин "media" користили за означавање једне географске области на простору данашњег северо-западног [[Иран]]а.
Становништво овог подручја називали су Медијцима, а њихов језик медијским језиком. Реч "media" била је честа и у латинским изрекама, одакле овај термин и етимолошки потиче. У савременој друштвеној пракси може да означава неку средину или простор у којем нешто постоји или се нешто догађа(ваздух, вода), особу која посредује између стварности, времена и бића(медиј), али има и значење које упућује на технички канал комуникације(штампа, радио, телевизија, интернет). [Tapavički Duronjić,2011: 23]
 
Често се под медијем подразумевају и сви облици преносивих формата текстуалног или аудио-визуелног садржаја, попут књиге, писма, ЦД-рома, ДВД-а, УСБ-а, иПхоне-а, иПхода-а, флопи диска, иначе, већ смештеног у историју ових формата. Широки спектри значења термина медиј данас ипак најчешће служе да се њима означе историјска средства за пренос комуникација. [Tapavički Duronjić,2011: 23]
 
Историја медија може да се изучава у четири смера:кроз изучавање историје средстава за писање, историје делатности новинарства, историју медијских формата и кроз развој медијско-новинарских форми и метода истраживања те продуковања садржаја. Сваки поменути део историјског развоја водио је ка конституисању данашње медијасфере, друштвене и техничке димензије медијске продукције и деловања, усмерених према унутра и према споља у односу на друге друштвене (под)системе. [Tapavički Duronjić,2011: 13]
 
Медијска продукција преноси и чињенице о стварности, али и слике о чињеницама, преноси догађај, али и његов контекст, говори о људима, али и о њиховим мишљењима, преноси идеје, али и њихова различита тумачења и значења, указује на информативну страну догађаја, али и на њихова дубља значења за јавност.
Фаза развоја медијских институција, као центара за продукцију и дисеминацију информација, данас је прерасла у време када медији постају значајни јавни тумачи догађаја и токова. [Tapavički Duronjić,2011: 15]
 
Може се сматрати да медији не само да посредују између подсистема у оквиру одређеног друштвеног система већ узимају улогу колекционара и усмеривача јавне пажње. Они, наиме, нису само професионални центри за прикупљање и дисеминацију информација него су и значајни селектори догађаја и сервиси спремни да обраде и емитују важан догађај и са аспекта одређеног подсистема и из угла важног за ширу јавност, односно систем у целини. Медији се могу одредити као промотори стварности, који се битно одређују потенцијалима продукцијске рутине, усмерене на селекцију и одабир информација према принципима важности и хитности. Али, и према интересима одређених интересних центара моћи, који, не тако ретко, врше директан утицај на медијску продукцију. Стога и не чуди што неки теоретичари, попут Сергеа, указују на историјски нестанак независних медија и новинарства. Mедији имају активан однос и с другим друштвеним подсистемима и секторима. Они продукују велики број информација за различите потребе људи и друштва у целини. У том вишестолетном односу повремено откривају нове, неистражене просторе, којима посвећују јавну, професионалну пажњу. Добри примери оваквог "откривања" друштвених простора од стране медија у новијој историји јесу фаворизоване теме из екологије, области људских права, цивилног друштва. Све развијеније информације и бржа обрада тих информација, као и израженије потребе друштва за информисањем, информацијама у медијима дају посебан значај. [Tapavički Duronjić,2011: 27-29]
 
Критерији за одређење квалитета медијске информације усмерени су на утврђивање мере примене принципа истинитости, тачности, објективности, актуелности, али и занимљивости, оргиналности и атрактивности. Посебно је при томе важан принцип истине, који је основни и најважнији новинарски постулат у медијском деловању.
Важно је још напоменути да су медији моћни покретачи, усмеривачи и контруктори друштвене стварности. [Tapavički Duronjić,2011: 31]
 
 
Извори:
 
Literatura: Tatjana Tapavički Duronjić (2011). ''Komuniciranje u medijasferi''. Bmd-hm: Beograd
 
 
Постоје различите медијске организације, као на пример СЕЕМО (Медијска организација југоисточне Европе), чији је генерални секретар [[Оливер Вујовић]]. Преувеличана или лажна вест у медијима назива се [[новинска патка]].
 
== Види још ==
* [[Телевизија]]
* [[Мас-медији|Мас медији]]
 
{{Други пројекти|commons=Mass media|wikinews=Медији}}