Античка Картагина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
м Разне исправке
Ред 10:
=== Сицилијански ратови ===
{{main|Сицилијански ратови}}
Картагињански економски раст и њена зависност од мореплоства да обавља већину своје трговине, је довело до стварања моћне картагинске морнарице.{{sfn|Fagan|Trundle|2010|ppp=273}} Ово је, у спрези са њеним успесима и растућом хегемонијом, довело Картагину у све већи сукоб са [[Грци]]ма из [[Сиракуза|Сиракузе]], другом великом силом која се надметала за контролу над централним Медитераном.{{sfn|Dodge|2012|pp=}}
 
Острво [[Сицилија]], које је лежало на прагу Картагине, је постало бојиште на ком се одиграо овај сукоб. Од најранијих дана, и Грке и Феничане су привлачила велика острва, дуж чијих обала су оснивали колоније и трговачке станице;{{sfn|Gabriel|2008|pp=}} ратови између ових насеобина су вођене вековима.
 
До 480. п. н. е. сиракушки тиранин [[Гелон]], кога су делимично подржавали други грчки [[полис]]и, је покушао да уједини острво под својом влашћу.{{sfn|Angelis|2003|ppp=66}} Ова непосредна претња није могла бити игнорисана, и Картагина је, можда као део савеза са [[Ахеменидско краљевство|Персијом]], послала војску под генералом [[Хамилкар I|Хамилкаром]]. Традиционални извори, као што су [[Херодот]] и [[Диодор са Сицилије|Диодор]], наводе снагу Хамилкарове војске од 300.000 људи; иако су ове бројке сигурно преувеличане, она је сигурно била завидне величине.{{sfn|Ray|2009|ppp=86}}
 
Међутим, на путу до Сицилије, Хамилкар је доживео губитке (могуће тешке) због лошег времена. Искрцавши се код Панорма (данашњи [[Палермо]]){{sfn|Fine|1983|pp=}}, Хамилкар је провео 3 дана реорганизујући своју војску и поправљајући оштећену флоту. Картагињани су марширали обалом до Химере, и подигли су логор пре него што су упустили у [[битка код Химере (480. п. н. е.)|битку код Химере]].{{sfn|Spence|2002|ppp=166}} Хамилкар је или погинуо у бици или је извршио самоубиство због срамоте.{{sfn|Burn|1984|ppp=481}} Као резултат тога, племство је преговарало о миру и заменило стару монарију републиком.{{sfn|Chan|2006|ppp=47}}
 
{{...}}
Ред 51:
Модерна археолошка ископавања у бившим картагинњаским областима су пронашла гробља за децу и одојчад.<ref>{{harvnb|Lancel|1994|pp=}}</ref> У једном дечјем гробљу званом Тофет отприлике 20.000 урни су закопане између 400. и 200. п. н. е., а та пракса се наставила до раних година хришћанског периода. Урне су садржавале спаљене кости новорођенчади и у неким случајевима чак кости фетуса и двогодишње деце.
[[Датотека:Signe Tanit.png|мини|180px|Симбол богиње Танит]]
Понекад се тврди, међутим, да су та тела само кремирани остаци умрле деце.<ref>Sergio Ribichini, "Beliefs and Religious Life" in Moscati, Sabatino (ed), ''The Phoenicians''. (1988). ppстр. 141.</ref> Неки модерни научници данас сматрају да је много вероватније да су те приче део римске пропаганде против Картагине како би оправдали њихова освајања и разарања.
 
Док преживели пунски текстови не спомињу жртвовања дали су довољно детаљан портрет врло добро организоване касте, храмова и свештеника који обављању различите функције, за разне пригоде. Картагина је имала много богова. Врховни божански пар био је богиња [[Танит]] и бог [[Баал Хамон]]. Танит је била и богиња заштитница Картагине па се њен симбол налази скоро свуда. Свештеници су били потпуно обријани за разлику од већине становништва. У првим столећима града обредна славља укључивала су ритмички плес, изведен из феничанке традиције.