Устанак у Србу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Половина никада није био командант Шесте личке дивизије
Ред 19:
[[Стојан Матић]] (1915—1942), бивши краљевски жандар је био једини с војном обуком и он је био прави вођа устанка. Матић је био монархист и бивши краљевски официр, али је убрзо постао комунист. Мећу устаницима, били су и будући генерали [[Југословенска народна армија|ЈНА]] [[Ђоко Јованић]] (1917—2000) и [[Милан Шијан]] (1914—2004). Устанак је идеолошки усмеравао [[Марко Орешковић|Марко Орешковић Крнтија]] (1895—1941), политички комесар Личке групе партизанских одреда. Сва четворица су у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] одликовани [[орден народног хероја|орденом народног хероја]].
 
Командант здруженог штаба герилских одреда за [[Доњи Лапац]] и Срб био је истакнути локални комуниста [[Гојко Половина]], будућиа командант [[6. личка пролетерска дивизија НОВЈ|Шесте личке дивизије]]. Члановичланови штаба, осим Матића, Шијана и Јованића, били су и Никола Видаковић и Душан Милеуснић.
 
Локални политичари четничке оријентације из котара Доњи Лапац ([[Момчило Ђујић]], [[Стево Рађеновић]], Милош Торбица, Јово Кеча, Пајо Омчикус и други) су се још у мају склонили у место [[Кистање]] у Далмацији које је по [[Римски уговор (1941)|Римском споразуму]] припало Италијанима. Они нису директно суделовали у припреми устанка.
 
=== 27. јул 1941. ===